Школски лист

149

Свешш■ Норокг о коме скмб нашеран-в сђ вааш гпворити. поетао е готово обштинекв; мало ихг »ма даваег међу нипиша .шдма, кои твЈмг порокомт. заражеии ниеу. Зато ми е мило, што ее овде кодт. тебе ен-унило велико друштво, па ће 6арт> еви моћи чути јјјто говорвмг. €екашт> ли ее како си прошаете иеделФ кадт> еи кући вшао, говорво веваллле ногане речи. Ларохгатт. Е, отче, н самк онда бкго знашг мало вееео; ишао еамв ивт. гоетш. Свешш. Но тн еи инакг био при ееби, и знао еи шта говоришг. Што трезант, мис1и, то нјпнт. говори. Да ее ни< и навикао у трезвеномт. стгнш нева.шле речи говорити, неби ихт. 6бјо ни ијлнђ на своа уста иаговарао. ПарохГнни сви заедио. Отче.та то е нашт, простачки обичаи да теко говорвмо. Сви смо мбј такови. Свешт. Тако е жали Воже. У целомт. нашемт. селу, едва ћешг наЋи неколико екрвмнмхт. .шдји, кои никада неисук'. Сви оетали нсуго, и говоре ерамотне речи бевобзврке. Па веЈјт. и деца ее ваша взт> малена на то уче! — Вм ете ее тако привикли пеованм , да већт. млоги изгсварак) те речи као неке пословице. Ако у мтру марвинче раништ., а твг му нсуешт. то и то! Ако ти когодт. одт> млађихг неуради добро посао, ето тебе опетг где га псовкомт. исправллшт. и карашт. Ако свјнт . отца, кли жена мужа разерди, понавлн се та иста исто [)1н. Млогв одђ вает до таквога су безобразлука дошлв , да и предт, свештеникомЂ псјто , а има вхг на жалоетв , кои као поганкци пеуш крстг, законт.. евеца, и — страшно е и казати, еамога Вога! Невалалми таи обичаи .прешао вамт. е у наравт.; млоги се убезекку, кадт, имт кажемт. да е грЈота пеовати, а неки се и диче тбјмт , невзлнлммт. обачаемг, и псуићи држе себе аа шнаке и разумваке, а овамо нема горихт, страшлкивица' и лудака, него што су они.