Школски лист

153

таме на светлоетв, и ако га само деба прешло ние, чудићенгв се како све лепши излази, што више светлости вмао буде. Ко ние запазио нек-Б иази да види, колика е разлика између ови у шуми у мраку , и они на ведрини и еветлости растећи дрва: она у мраку и густини добиван) светлоств само сг темена, те онако и расте у вискну, али сг танкимг деблама, и тект. на врху нешто незнатно гранл и лишћа пусте; а она на ведрлни и осок) одђ сви страна светлоств примагсћи израсте са снажнимт. деблама, многимт. снажнимт. гранама и еилнимг лвстомђ , како ихт. едва два и три одг они у мраву донесу. Исто е тако разлика на воћу са ови воћака, што у тами и сену стое, и они на светлости; оно нив ни» близу онако зрело, ни онако сочно и сладко, као ово, што е на светлости узревало. Ието е тако светлоствважна ако не и важнвн по животинЂ. Овде е само ређе прилике видити то, али где е прилиев, ту се сваки зачудити мора разлики на леиоти и сниности, на животности и снази они животинн, што су на светлости раетла, и они по кавезима, Наилепше дветнф и животинБСке бое само се на наивећои светлоети разввн), и само »хг у онемђ пределима има, где е наивише еветлости. 1ошг важнил е светлоств по лшде. Да неспоминФмо оне многе благотворне иромене , што се у човеку подг упливомтј светлости сбиваш, вавешћемо само, како се сваки човекг сасвимт. веселие и бистрие, живлЂ и снажние осећа на ведромЂ и еветломг дану, а као да нека чама одма на свакогт. ваиђе, чимђ се небо наоблачи и светлоств намт. сакрие; сваки се осећа суморнии и ленви, и сва се волн изгуби. Лмди и деца на еветлости бавећи се добик> живлЂ и ведрив бое, узрасте лепши и виши , здравии и