Школски лист

164

Богг бмти дугкникомт,, а Богт. свагда памти, и никад-в незаборавлн. п се волимЂранитилебом, уживашћи слободу, него многоразличитБШЂ елима трпећи робетво. Богг те е, о човече, наран1о своимђ благама, па кадг си се нарашо, требало е да си му захвалп), да си рекао: Хвала ти боже, кои си ме нарашо, а ти се несећашг Бога. Пает> добвго шта и, и не дсбвш одђ свогт. господара, ипакт> му се улагуе; а тб1 до6бшшт> одђ Бога свака добра па си му опетг неблагодаранЂ. (Ово е за оне кои се стиде после ручка Богу се молити ). ТрпелБиво сношенЉ беда, есгБ наиаче оруЖ1в, кое се неможе сломити. Као што искра, кадЂ у море падне, не наносиму никаква вреда; тако напасти, кое сналазе трпелБИву душу, брзо нестаго, и нису е кадри узмутити М б 1 зато просимо мирЂ одђ Бога, и зато старешина у цркви на свакои служби по три и но четири пута говори намЂ: „Мирг кскта" што е мирЂ изворЂ свш блага, и што намБ онђ са собомЂ доноси праву радостБ. МирЂ е тако велико благо, да се они кои га праве и међу лгодма подржаваго, називаго сбшови божЈи, а ако су миротворци сбшови божш , то су онда бунџие нмачно сбшови ђаволски. Непоступамо ли мб1 неразсудно, кадЂ толико пута чугоћи у цркви , где се напомин® , да мирЂ имамо међу собомЂ ; ипакЂ злобимо другима, и сами примагоћи мирт, и другима речма дагоћи мирЂ, устаемо протуву онога, кои намЂ дае мирЂ. Т б 1 говоришЂ: „И Д^хоки твош^," а чимђ изиђешЂ изђ цркве, већђ оговарашЂ друге. Тако е на