Школски лист

ш каше: гласг божи носи ее по облацима, гласв н 1 јгове силе грми у облацима. М б 1 га на нашам-Б крилама носимо, — говораше ћаркагоћи ветрови; а тихђ воздухг одговараше: л самв н^говђ одухг, оживлгомћи и окреплгогоћи сваг ку живу душу. Мм чуемо славопеве, — говораше гласЂ са чезнуће землве , — мб1 ихт, чуемо и слушамо мирно; а света роса одговараше јои: л ћу мое благе каплБице изливати, да се деца твоа окрепл^на зарадуго, да твон одоичадг као ружице цветаго. М б 1 цветамо вееело, — одазиваше се ладовни лугови; а богати класови додаваше : мб1смо благослови отца небесногЂ, мб 1 смо н&гови борци, противу беде глади. И са мномт. онт> свое благослозе на ваот. излива, ~~ говораше месецг;и е' нама вамЂ благослове шалЂ, — придодаваше ввезде. Ту улеже и попац -б хвалећи се: ни мене малена отацг небесни незаборавла; а еленЂ привати : и мене жедна сећа се онђ ; а танка срна придода: и мене онђ милостиви чува. И нама рану дае, — хвалагае се дивлндб ; и наше иганБце одева,— придодаше стада. Грлице гучаше, и ласге и остале птице у сну цвркуташе: и насЂ чува отацЂ нашЂ небесни, и мбг на нЂговомђ олтару свон гнвивда виемо, и нодђ нБговимђ закрилЂмЂ живимо сви у сладкомЂ миру. У сладкомЂ миру, — прихвати тгн ноћћ, и гласокђ подржа; а сздђ и певацЂ будилацЂ зоре запон : отвараите се двери истока, да изађе царЂ славе, устаите лгоди и славите Бога. СадЂ и сунце изађе, и ДавидЂ се пробуди одђ свога сна пуна псалми, што му до смрти у душз стадше, и што ихђ до смрти изђ свое ар$е изазиваше.