Школски лист

239

„Ни царево едеке пустио, ",Да бихт. знао, да бихт> погинуо; "цдемЂ, сеш, у Косово равно "За крстт. часни крвцу нролЂвати „И за вЂру ст> браћомЂ умривти." Ј1акт» проћера кона на капим. КадЂ то виђе царица Милица, Она паде на камент. студени, Она паде, накЂ се обезнани; Ал' ето ти славнога Лазара, Када виђе госпођу Милицу, Удр'ише му сузе низђ образе; Онђ с' обзире с' десна на лиево, Те дозивл® слугу Голубана: „Голубане, моа вЂрна слуго! „Ти однши одђ конн лабуда, „Узми госпу за биеле руке, „ПакЂ е носи на танану кулу; „Одђ мене ти Богомђ просто било ! „Не мои ићи на бои на Косово, „ВећЂ остани у биелу двору:" КадЂ то зачу слуга Голубане, Проли сузе низђ биело лице, Па одсЂде одђ конп лабуда, Узе госпу за биеле руке, Однесе е на танану кулу: Ал свомђ срцу одолЂт' не може, Да не иде на бои на Косово, ВећЂ се врати до конн лабуда, Посбде га, оде у Косово. (Продужиће се.)

Нодрашанн достоино. I. У Дамо се скупило хошг 28 дек. 1847. неколико жителн, да оснум заведение, изђ кога би могли гаколовати едно сиромашно дете изђ свое обштине. Томђ приликомг скупили су међу собомЂ 229 Фор. С' кон-