Школски лист

252

1еидорг, равен-в дарм. Фебр, 4, Гсмавлг, елутан1е Бож1е. К)н. 17. 1оатмг, господское поштованхе. Сеп. 9. 1оаннт>, (Евреиекш) благодатв Вож1н. Септ. 26. 1оаникш, благодати полнг. Ноем. 4. Товг, твердг. Мал. 6. 1 оилб, лшбовБ Вожл. Окт. 10. 1она, голубица. Ман. 27. 1 осифђ, помножен1е. Апр. 4. (Сршииће се.)

Парашетне. 3. Зора. Ко незна дивну зору, вечне светлоети зракг, утеху лшдма, што взг придворн ран еваки данЂ мзлазе^ји еавг еветт. обаенва. КадЂ оно Давидг гон^нг одђ свои злотвора, у онои бурнои ноћи ва брегу Аермону ееђаше, наиплачевнин) одђ свои песама певамћи : лавови и тигрови урлаго око мене, чете злотвора обколеше ме, и нема ми избавителн в помо^ника; — тада сину зора, и у пунои еветлоети по брду разаеувпш се, као анђео нЂму нриступивт. рече: неочалваи, ниеи оетавлЈнт.; ево а идемт. таму и страву разганвн>ћи, и ведро н»тро теби доносећи. Утешенг диже се Давидг, докт. и еунде, — благословђ и радоетБ света. изг енини недара зоре изађе, и онђ на место глаеа плача пеему дивне зоревапоче. Пеему ту певаше овг и поеле тога врло често, певаше е и у позднои етароети благодареЈш Богу на неволнма, ш1о ихт. за младоети свое претрпити имаде; и кадгодт. у беди бинше, увекг му та зора на умт> долазаше. —