Школски лист

256

„Што би, слуго, у полго Косову? „Ђе погибе славни кнеже Лазо? „Ђе погибе старми ГОгђ Богдане? „Ће погибе девет^в ГОговића? „Ђе погибе Милошђ воввода? „Ђе погибе Вуче Бранковићу? „Ђе ногибе Бановићт, Страхина?" Тада слуга поче казивати: ,,Сви осташе, госпо, у Косову. „Ђе погибе славни кне†Лазаре, „Ту су млога коплн изломлЂна: „Изломлћна и Турска и Србска, „Али више Србска, пего Турска, „Бранећ', госпо, свога господара, „Господара, славногг кнез-Лазара. „А ГОгђ ти е, госпо, погинуо „У почетку у бого првоме. „Погибе ти осамЂ ГОговића, „Ђе братЂ брата издати не шћеде, „Доклегође еданЂ шециаше, „1 ошђ остаде Бошко ГОговићу, „КрсташЂ му се по Косову вин; д 1 ошђ разгони Турке на булгоке, „Као соко тица голубове. „Ђе огрезну крвца доколена, „Ту погибе БановаћЂ Страхина. „Милошђ ти е, госпо, погинуо »Кодђ Ситпице кодђ воде студене. иЂено многи Турци изгинули; „Милошђ згуби ТурскогЂ цар -Мурата „И Турака дванаестЂ хилнда; „Богђ да прости, кога е родио! „Онђ остави сиоменЂ роду СрбскомЂ, „Да се нрича и приков1вда „Докђ е лгоди и докђ е Косова. »А што питашЂ за проклетогЂ Вука, „НроклетЂ био и ко га родио! „Проклето му племз и колено! „Онђ издаде цара на Косову „И одведе дванаестЂ хилада, „Госпо моа! лмтогђ оклопника."

Издае Етскопска киБигопечатнн у Новомђ Саду.