Школски лист

255

Одђ Коеова полн широкога, И падоше на биелу кулу, Башт. на кулу славнога Лазара, бдант. гракће, други проговара: „Да л' в кула славногт> кнез-Лазара? ,,Ил' у кули нигђе никогђ нема ?* То изт> куле нико нечуаше, Већ-в то чула ц арица Милица, Па излази пред-в бивлу кулу, Она пита два врана гаврана: „Ои Вога вамЂ, два врана гаврана! „Откуда сте готросЂ полећели? „Ниесте ли одђ пола Косова? „Виђесте ли двив силне воиске? „бсу ли се воиске удариле? „Чин ли е воиска задобила?" Ал' говоре два врана гаврана.„Ои Бога иамт,, царице Милице.' „Ми смо готросЋ одђ Ко сова равна, „Виђели сто двие силне воиске; „Воиске су се мче удариле, „Обадвд су цара погинула; „Одђ Турака нешто и осгало, „А одђ Срба и што е остало, „Све ранЂно и искрвавл®но." Истомђ они тако беееђаху, Ал' ето ти слуге Милутина, Носи десну у лиевои руку, На нЂму е рана седамнаестг, Васт. му конбицђ у кр†огрезнуо; Вели нвму гоепођа Милица: „Шго е, боланЂ.' слуго Милутине? „ЗарЂ издаде цара на Косову?" Ал' говори слуга Милутине: „Скин' ме, госпо, са конн витеза, „Уми мене студеномЂ водицомг, „И зали ме црвениеиЂ виномђ; „Тешке су ме ране освоиле." Скиде нЂга госпођа Милица, И уми га студеномЂ водицомђ, И зали га црвениемЂ виномђ. КадЂ се мало слуга повратио, Пита нВга госпођа Милица: