Школски лист

270

Давидг ее напи и уми, и ег напошмЂ заборави све бриге земне, а угкивааЂмг прође га вода крозЂ, и као ватра цедогг га прожеже, докђ га одг греха очисти, и онт. невиаии и лепши изађе, него што у младости сво1ои бинше. СадЂ му 1онатанЂ арфу пружи, и онђ запон слађе него икада на землБИ : Давида и 1онатана, два мада друга ни смртБ нерастави; обое су садт. лакши негг тице, живлби негг срне на планини. Синовн Израилн неплачите на нами, МБ1 смо се у нову младоств обукли, ми смо се радовали еданЂ другомЂна землБИ, ал' овде в наше радованћ слађе него што намЂ в за младости на землБИ било. 6. Соломонг у младости, Лмбимцу свомђ рече неки царЂ: ишти што ти срцз жели, н ћу ти дати. А младићЂ се замисли: шта ћу да иштемЂ, а да се непокаемЂ? властв и достоннства имамЂ; злато и богатсво наинепостолнин су блага; него ћу господарову кћерв искати, нго више негЂ свош душу волимђ , а тако и она мене , нго ћу искати, пакЂ ћу са нбомђ све добити, са нбомђ и срце доброгЂ господарамогЂ, тако ће ми отцемЂ постати. Онђ заиека тако, и молба му се изврши. КадЂ се Богђ Соломону у нФговои младости први редЂ на сну показа и нбму рече: ишти штогодђ ти срце жели , све ћу ти дати; ни Соломонђ незаиска сребра ни злата, ни власти, ни славе, ни другогЂ жавота, већЂ заиска Б ^жиго кћерв мудростБ, и доби са нбомђ све, штогодђ зажелати могаше. Нбоизи певаше онђ наилепше песме свов, нго елавлнше онђ и хвалшпе в евемЂ свету као едино благо и блаженетво на землБИ, и докђ онђ нго лгоблнше, лгоблаше и нбга Богђ, и лгоблнше га са†светЂ; са вћ оста онђ слазлћнЂ и данЂ данасЂ, и живи у уст-