Школски лист

339

нЂгђ призваал, 1оанаЂ завдно сг братомг своимђ 1аковомђ и са Симономђ ПетромЂ извуку обе лађе на аемлш, и оставивши све што су имали, по|у за 1асусомЂ одђ кога се аикада више разстаали нису. Одђ тога часа пребв1вао в 1 озннђ у задруги сђ Г јсподоиб 1асусомЂ и сђ нЂговимђ Ученицима лгобећи свогђ божеетвеногЂ Учителн, п нЂгову лгобавћ у пунои мери у;к«вагоћд. 1оштђ у почетку кздђ в 1исусЂ !оаааа у б ,»он Апосгола узео, отликовао в онђ нЂга и брата му 1ш>ва необичавтаЂ именомЂ, назвавшн их& смнокили гро.иокм .м«. Сђ овимђ имеаомЂ предсказао е Саасителв ону счлу и оау висину ученн, кон е дана бБ1ла еиновима Зеведеввама а особито 1оанну, као Евангелисту, Иророку ибогоелову; ерБ глаеЂ Господа у устича ГоановимЂ, доиста пресеца пламенЂ огнн , и свака речца нЂгова, по висоти и дублБши мисли подобна в удару землго потресагоћега грома. Но не само по имену, него и по дЂлима одлидовао е 1исусЂ еБшове Зеведевве и Симона Петра одђ другихЂ сввихЂ апостола. Они еу притомни 6б1Ли чудномђ живленго кћерце Гаирове; они су се удостоили видити на Таворскои гори свЂтло Преображен1е Христово; нби троицу повео е ГисусЂ еа собомЂ на само, кадЂ се у врту Гетсиман1искомЂ на неколико минута пре страдана свога Богу молио. Али 1оаннЂ в имао 1 оштђ едно особито преимућство, кое Ш8 дано 6б 1 ло ни Петру ни 1акову. 1оаннЂ в 6б1о ученикЂ, коега е лгобио 1исусЂ, и коме е особлто одкривао таине срдцасвога. ПоразителнБш примерЂ лгобави Гисусозе кђ 1оанну показуе нзмђ Таина вечера. Сви апостоли удостоише се, да имђ в ЕасусЂ ноге опрао, и да ихђ в причестио свогђ божественогђ т1зла, и свое божествене крви; но лгобимБШ УченикЂ ЈоаннЂ удостои се наизеће и безпримерне милости. Онђ в седио на вечери до 1исуса; онђ в свом %%*