Школски лист

340

главу на прси 1иеуеове наелонио; онг е еданЂ емео упитати 1иеуса: „Господе, кои е таи, што те хоће да изда," и н$му е као што ее миелити дае открио 1исуег таину предателБетва 1удиногг. Но наивећу лмбавв и новеренђ указао е Спаеител& свомђ учевику 1оанну сб тбшђ , што му в сб крета свого МатерБ преблагоеловену Д$ву Мархго препоручио. Самг ГоаннЂ о томе овако у Евангелно говори: „1и с ^С2 КИ д 1 е 2 И оучгникд ст0а1 |Ј4, егОЖс лшвлдше, гллгода мдтери; жено, сг сунх твои. Погол\а глаголд оученик^: се млти ткод." (1оаннг. XIX, 25. 26.) Велику ову лгобавБ и поверенђ свогђ небееногЂ Учитедн заслужио е ГоанаЂСвоимЂ добримг и непорочнимЂ владанЂмг. О нђ се одђ св!го Ученика Христовб 1ХЂ наивећма одликовао чистотомђ душевномЂ и тФлесномЂ збогЂ чега се и назива по преиму^ству д^вственикомЂ. СписанЈн Гоанова аено показуго, да а онђ бБго обдаренЂ наивиепрен1имЂ умомЂ, коимђ се кадарЂ 6 бш узвисити до наивишегЂ богословскогЂ знанн, па нрисвемЂ томђ види се изђ истб 1 хђ списавјн, да е великш оваи богосло†и мудрацЂ имао о себи свагда емерно мнбвхе, по коме онђ нкгде о себи неговори називагоћи ее правимЂ именомЂ, нигде се нехвали, нигде недржи на евов доетоанетво, неназива себе ни апостоломЂ ни евангелистомЂ. Но иза виспренБ1ХЂ мислји и подђ покровомЂ емирености светло С1Л наиотличнје своиство душе Гоанове, а то е жива, силна и крепка лгобавБ. Срдце нбгово, чини се као да в за саму лгобавБ створено 6 бхло , уста н ^гова само су се ради проповедаил лгобави отварала. 1оаннЂ, кои е одђ свхго апоетола наивећма лгобио Господа 1исуса и одђ нбга наивећма лго 6 л 1 јнђ 6 б 10, понно е наиболБма ону наиглавшго заповестБ Христову :