Школски лист

341

„Си ЗДПОБ-ћДЛИ ВДЛ12 Д4 ЛНВИТЧ ДрЈ?ГХ Др ^ГЛ." и све што е речма учио и писано потонБиагв нараштаима оставио, проникнуто е духом-в лгобави. (Продужиће се.)

Шта ншам учнтелвн раднтн да се девончкв школв отворе, да се по већн шестн главне заведу, н да се учебва средства набаве. Свака е мати прва и наиважнхл воспитателБка свога детета, Ова дадеиравацг волби н^говои и срдцу, кои се целогг живота види и повлачи. Па како е срећанг — и у самои бедз — онаи човекг, кога е маика ираво хриспннски воспитала, коме е срдце краенбшђ и нуждвнмЂ врлинама изпунила!Али може л' свака воћка укусанЂ плодђ дати? Не, него само негована вешто и облагорођена. Тако ието нхв у станш ни свака мати чедо своа врлинама окитити; Н1в у станго 3 ерЂ ихђ сама еема. — Треба в дакле обучити у нБима. А где? — Та гдећешт. на другом -Б месту, ако не у школи — у народнои школи — што дише духомг иравоелавнимг, духом г Б народнимх. Заото валн да се учителБи иостараго побудити обштиве на отваран® женскихЂ школа. Ту а и опетт. наиболб средство еаветованЂ и авно и прзватно. Све благослове, што кзђ такихг школа произићи мораго, треба старешивама обштинскзмЂ и родителБима напоминнти, валн имђ рећи, да ће вмђ се ћери научати свему, што е за животђ нуждно, да ће постати праве хрЛстиннке а тбшђ честите ћери; праве сегтре, валнне супруге, врле матере и добре домаћице, па коме поноег негЂ роду, коме дика негљ родителћима! —