Школски лист

365

гући одиа докучити, шта ее то догодити морало, а напроти†у души Гоанновои вбћт» в вас1вла бцдз свђ* тлостб Васкресенхн. С' тоиђ светлошћу уђе и онг у гроб-в, и вид® и вђрова. 'Гако в лгобавв одкрида 1оаану наивећу таину Васкресешн Христова и нсно се на нђму саиои -б испунила она истина, кохои в онђ после учио. а то в да оааи, кои лмби Бога, познав Н-ћга. „лмв/аи знлт Б огл." (I 1оан. IV. 8.) После Васкресешн свога неколико пута се нвлно 1исусБ ученицииа своииа међу коииа в бмо и 1оанн%. бдао одђ тб1хђ нвлешн' особито е по 1оанна знаменито 6 б 1 ло , а то в оно, кадг в Спасителв одрекавшегг се Петра опетЂ узвео на апостолско достоннство ■ предсказао му, да ће у старости не само ГОдев него и нзБИнике на путЂ спасен1н наставлатв, и да ће мученичкоиЂ еирћу на крсту проелавати Бога. Т омђ придикоиђ ПетарЂ захтђ знати за судбину 1оаннову, ковгг и онђ особито ,шблаше; но ГаеусЂ му на то одговорн: „Лфе х°Ф^> А л т °и прввикдт дондгж« прТид^ , что К2 Тбв1г; ти по мн1! грАДи." (1оан. XXI. 22) Овв реча прославлЂнога Богочовбка разуиели су ученицм као да значе, да 1оаннЂ никада уирети неће, ала самт, ЈоаннЂ Н1в ихђ таво разумевао, као Ш10 ее то нзг слФд/вдћзхЂ нЂговб1хђ реч1и :»иди : „И нг рече 1исг!с2 ико \\г у\иргтг: но дцк хофЈ? дд тои превиклетг ДОНД5Ж5 пршд^, что кх т«б"1:; к (23.) Доцти жавот* и смртБ 1оаннова одкрава наиЂ нвно, у коиђ се смислу ииа разуиети предеказатз Христово. НЂму в Господђ за награду особите сталаости и постоаае дн>бави, коео поаа„а на Голготи, предеказао, да ће дуго на землБи жавећи служити на утврђенБ и распространенЂ стада Христова и да ће се природномЂ смрћу ■ сђ мироиЂ преселити у в13чне обателБи. КадЂ Петарг и сва остали ааоетоли мученичкомЂ сирћу заврше свои слушбу, онда ће 1 оштђ 1оаннЂ заостатн у цркви Бо-«