Школски лист

354

чу тога посла. Вбра Хоанова равна е бмла в ^ри Петровои, али 1оаанЂ преваеходи Петра сидномђ својомђ лгобави ка Господу, сталнмчЂ постонвствомђ , и одважаошћу у средг наивећихБ опасност1и. Када в Господђ одђ непрјптела ухваћенЂ 6бхо, сви се ученици разбегоше одђ страха, самЂ се 1оаннЂ наскоро охрабри и смБло слбдоваше заГосаодомЂ у дворЂ првосвештениковЂ. И ПетарЂ иде за нбимђ , али се у часу опасности трипутЂ одриче Хрнста , и затимЂ одлази плачући и кагоћи се свога греха. А 1оаннЂ прати божественогЂ страдалца на саму Голготу, и стои водђ крста Нћгова. Ту кодђ крста Христова, у часЂ страданн и смрти Нђгове, аико на свету небБ1нше веМи и узвишеши духомЂ одђ Гоанна, окромЂ само едае матере 1исусове. Ту в ГоанаЂ деломЂ засведочио и доказао да може пити чашу Господа нашзга Гасуса Христа, и да се може крстити крштен ^мђ н Ђ говб 1 мђ . После овога догађаа не значи за Гоанна много ни сама претешка смртБ мученичка. Бб1ти кодђ крста господн 5 гђ встЂ већГи крстЂ, него што а кретЂ мученичии. Крбпка и жива лн >бавБ 1оаанова ка Гооподу оеобито се обнвила у ону зору кадЂ в Господб изђ гроба ускрснуо. ГоаанЂ в 6б10 сђ ПетромЂ пошао ка гро>>у, кадЂ в предЂ нби изишла бБ1ла Мар1н Магдалина, и казала имђ да нема на гробу камена. Обадва ученика похите ка гробу да се увере о томе што ииђ се каза, али ГоаннЂ похити брже, и дође пре до гроба, где види не само одвалЂнни каменЂ, него и мртвачке покрове. Докле е онђ тако замиллЂнЂ кодђ гроба стаао, приспе и ПетарЂ, и одма уђе у гробЂ. Но оваи се видећи ризе мртвачке и сударЂ*) само дивио немо') СударЂ е марамица, кон е мртвацниа на лице метана. Сада св вове у цркви сударЂ или воздузч. онаи покровацЂ кои свештеникг на леђима има кадЂ частне даре носи. Таи сударЂ меће се мртвомЂ евештенику на лице у место локрова.