Школски лист
359
ваото евакш оваи учвтелБ, кои бм пристрастно, из^ Еогг иу драго узрока, вдногг ученика бол^ погледао него другога, кои би неправедно награде делио, кои би пристрасво овогг одг оног' одликовао, и кои би вечовечно, ваемнвчки с' децомг поступао, вређао 6бј имђ родителЉ нЈ >1ове, а ијм-б 6 б 1 губио важностЂ предг нБвма, и вавукао ва ссбе врезрев^ и мржнн). Будући пакг, да вапредакг шксле млсго одг родителв дечјихг вависи, то валн учителв да се постара како ће ли6 овб ВБиову себи придобити, да му желн> радо изпуве , кадг вхг у овомг кл' овомг поеаветув , кадт. имг сво или оно добра ради депе нБ10ве препоручи. Тако 6 бј се евака породвца у всспиталиште деч!в протурила, па вебБ1 оно кварила, што се у школи доб!в. Но како се та либгвБ задобити може? — С' отачкимг старавФмг о деци вб10вси , да напредуго и теломг и духомг, да се вечбагс у лепомг пвсанто и читавго, да се уче у релипи в моралитету, да сбираго си елементарна знава, коа су свакомг вуждва и асвовита , да се ките са сввша врлвнама, што ће и*г за цело срећнвша учиввти. Поредг тога учтиво обхођевб, христјннска смиреностг и смерно предусретан$ деч1ихг родителн задоби ће му лшбавБ нБ1ову, вадоби ће иу поверенђ нБ10во. — М. Н.
Свето пнсио. У свима бедама и неволлма душевнимг и телеснвма, кадг нисамв нигде помоћи ви утешенн наћи могао, држао самв се св. писма. Само самв ту, а нигде ввше , налазио увекг утешенн и то вредоволБно. Као што се до познанн Бога истине,и до праве вере безг божиегг слова доћи неможе, тако се неможе ни утешена ни мира нигде наћи, безг тога слова ; а пдодг в чнтана таи, да сваки у вери и надежди онча,и на-