Школски лист

ш ко добро што га сваки дан% одг Бога имамо благодарно уживали , онда би и енаге довол&но имали, вла она сносити, што намг покадкадт. дођу. Али јш смо обично незадоволћни, те тимг и зле вол$ Гошг , а •го е горе, него да би ленви и трули били; при томе се Иошђ овои гнбилости сувише подаемо, а сви добро знамо, да намт. сваки посао одђ часа лепше за рукомх пође, чимг живл$ за ввимт. устанемо и н4га мушкимг срцемт> окупимо, пакг чисто е непоннтно , како може човект. у ленБости и гнбилости веселб находити!

Нанснгурнне благо, бданг мудри отацг световаше непрестано својо децу макарг што ал' валнно да изуче. Иа блага овогг евета, —говораше онђ , — на богатство, снагу и славу родителн нетреба се осланнти. За честг, што еу кући свогђ отца имамо,не!е вико ни да наст. запита, чвмг изт. тогг места изађемо, и у туђину ступимо. Злато и сребро и оетало богатство , што васт. одг родителн остае, врло е несигурно; едант. едини одђ крадДБИваца може нзм-б га однети , и вма неброено начина в случаева изгубити га или потрошити. Али наука ■ вештина , то в наисигурнии и никадг неизцрпимЂ изворЂ блага. Ако ће вештакг све иманЂ изгубити, опетг немора очанватв, ерЂ му е у науци и вештини, кон) му нико отети ни украсти неможе , доволбно блага и богатства остало. ПритомЂ е сваки вештЂ човевЂ, гдегодЂ дође свудЂ радо примлФнЂ и поштованЂ, и свима осталимЂ предпосталФнЂ; а незвалица и невештакЂ, кои ничега валнво научио ние , неуме се никудЂ ни окренути , ни свои га непоштуш , нигде за н $га немаре, и непитам за нбимђ , гошђ га после презирати пођу и одђ себе одбинти, те онда у сиротинм 9