Школски лист

381

На свету нема невалалив душе одђ опе кон староетв непошгув, ила ако 10шг ков виа, то в послеш он а, кол се бедномг неемилув, вели Перинг. бдногт, дана срдише ее оваи на некогЂ младића, кои му зоогг веаогЂ преступлЂна обтужент. бзаше. Случаино опава 0 аг таа иста данЂ иетога тогђ младића где на улица вдногЂ етарца подђ рукомЂ држаше, и нђга одђ аевалнле деце, коа ее старцу поделеваше и на нбга грудвама бацаше. бранаше и закланаше. На то притрчи и ПаринЂ кђ етарцу , и увати†младића за руку рече му: Пре едаогЂ наса држао самБ те за невалнлца, али садЂ, кадЂ самв се самЂ свовмђ очима осведочао, да поштуешЂ и бранишЂ старостБ, садЂ опетЂ држимЂ, да си за многа добра саособанЂ. У поштованк) староети има толико много благонравноети и душевне врлине, да су и они, кои теврлине у себи немаго, приморани онима, кои в имаго пуну хвалу одавати. бданЂ старацЂ изђ Атине тражаше вдаредЂ при олимаекои игри места ва се, одкуда би игру видити могао, али сва места бинше заузета. Онђ пође одђ вдаога до другогЂ свои суграђана тражећи месга, алш га ова отискиваше, шшђ неки и изсмеваше. Тако турагоћи се дође и на онаи краи тога игралашта , где Шаартанци сеђаше. ТекЂ што овв старца опазише, одма по свомђ обичаго усташе, и старцу места начине, Ово опазише Атинци ударе сви у плђсакЂ и хвалу Шаартанаца, на ков старацЂ викне: Атинци само знаго, али Шаартанци иизвршуго оношто се пристса. Као старостБ, исто тако валл и обичав и наредбе старости и предака чувати и поштовати. Ако и у многима недостатцима илђ злама данашн&имЂ само слбди страсти и погрешака прошасти времена опажамо, или ихђ трпити морамо , опетЂ незнамо, кон в и кодика нужда, или безаблена цогрешка нашимЂ ехарив-