Школски лист

378

бима дмбаввСв. Гоанна какћегг се грешвика напут% сиасешн обратила. КадЂ в св. 1оаннг већг тако остарио 6б10, да тв иогао иБи, онда су га ученицм у цркву носили. У томе станш у меето проповеди и савета говорио еонг непрестано само ове речи: „Чеда мол, лмбите друг-в друга!" Кадг га в еданг одг нФговбиђ ученика запв1тао, зашто све то те то говори: тада му старацг рекне: „За то што е то заповбдБ господнн и доста в ако нш саму, како валн, испуннвамо." У колико е тЂлесна снага 1оанова старошћу малаксавала, у толшко се силн1е показивала у нФму сила БоЖ1н. бданоутг е воскресио онђ у Ефесу некотг мртваца; другшпутг опет-в испио в отровг а шв се отровао. Тако е речма, гшсав1вма, и примеромг и чудесима чувао 1оаанг цркву божјш доковца првога столећа после Христа. Осетивши свое преселен^ сг овога света дао е онг себи ископати гробницу, и узевши опроштаи одђ своихг ученика легво е у вн>. СветБ1б животг нФговт. на землБи угасио се тако тихо, дасе за дуго чувало о нЂму у цркви то мн $е1е, да е онђ као Енохг и Илјн управо у вФчностб пренешентћ. Изђ гроба 1оановогЂ изилазио е дуго времева цФлителнБШ нФкш прах -б кое чудо света црква 8- огђ Мал споминЂ. А споменЂ смрти в$гове држи се 26-огг Септембра. На икони св. 1оанна евангелиста изображава се орао у небо гледећш; ерг као што орао у сунце слободно гледи, тако е св. Јоаннг богословг божество 1исуса Христа наинсшв сматрао и описао. Н. Ђ. В.