Школски лист

374

Учнтелв у црквн, 1исусг се Христосг звао учвтелв. Онг осимг што е учио ли>де, бвш в примерг сваке добродетедви ■ свромности. Тако и данашвви народввш учителв, осимђ што деду учи у школи, треба да в образг и примерг еваке скромности, у свако време и на свакомг месту, особито у цркви. Тако ако Ђе се сви лмди кои су за певвицомг или по другвмЂ столовима у цркви разговарати; као што в то ушло у обичаи, особБ1то по варошима, учителв не треба ни ст. кимг да се равговара; и ако 1»е сви л»ди по столоввма седити, учителв — осимг какве велике немо!и и слабости, — треба да стои, и то о вечеуто и готренм кадг самг пои, на средт, певнице, а о литургш кадг деца пон), бливу вбихт ,. — Макарг ко и макарг 8ашто у олтарг улазио и излазио, учителв и ђаци у време богослЈженш тамо неман) посла. Свештеносци века се обуку у школи, и предг богослужешемг нека увму изг олтара чираке и рипиде, а поеле богсслужешн нека оставе у олтарг епов ствгри и некх се свуку. Само о штревк) кадг деца од-б ку!е управо у цркву до."азе, могу се и морам се у олтару обукв, иначе никадг, (и само в онаи ђакг, кои ће апостолБ читати, и где в обичаи да свештеника пре и пселв апостола у руку полгсби, мора ући у олтарг да се сбуче и свуче и свештеника у руку полиби а такође и онаи ђакЂ, кои ће ианети и унети валонБ,) иначе нико. Прв богослуженш учителБ мора пввити: а , наоно што спмђ аои, б., на оно што деца иох>, в., на спегишеносце, и г., на иоредакг остале мале деце кон не по». УчителБ треба да зна црквенБш типикг у прсте, врг учителв као слабг типичарг , ако ће иначе како