Школски лист

428

ученб читави, а то е читанФ поеле писавл. ((»фгеШ' 2еје 9Ме%ђе) По овоме начину науче д4ца наипре познати гласове взг коихг ее састое речи, и потезе изг коихђ се састое писмена; кадг су то научили, онда уча писати наипре оно мало пиеме, кое се наилакше написати даде; сг тммђ уедно науче познати и нЂговг велики рукописни, и печатни звакг. Тако прелазе свати данЂ полагацво одг писмена, коа се лакше напиеати могу, на она, коихг е писанб сгвеЈгомђ тегобомЂ екопчаво. Чимђ неколико писмена науче, одма считавак) самогласг са сугласникомЂ, исугласт. еа самогласником -б, и то раде са евима видовима писмена, те одма и испиеум те слогове и погаЈјам речи, кое се сб нвима починк> илђ евршуго. Кодг аасЂ Србалн слабо се што знало за гласап$. Покоинбш многозаелуженБш ПроФееорЂ ИеаиловићЂ у својои Педагогии каже, да е срицанФ одђ многихђ мудрихЂ наетавника изоставл^но и забранЂно, али ипакЂ налази, да е оно у нашимЂ школама врло нуждно, зато што учателБ чеето сђ небрежлБивомЂ и тупоглавомЂ дсцомђ поела има. (Види. Педагогиа и Методика. БудимЂ. 1816. стр. 181). Колико е мени познато, глаеан® се кодђ насЂ само у Трстанскои и у последнФ вреие у Темишварекои школи употреблнвало, пре докђ ние Гд. Др. "Борђе НатошевићЂ управу надЂ нашимЂ школама у Воиводству СрбсксмЂ у свов руке узео. Оваи ревностнБш мужЂ, своимђ неуСИПНБ1МЂ ТрудоМЂ и наСТОННИвМЂ, и СВОЕМЂ високимђ педагогичн &шЂ знанФмЂ избавио е школу нашу одђ шлендраанства и педантерк«, и извео м е на оно место, на комђ ће нааредовати и сђ школама другихЂ европскихЂ народа успоредити се моћи. Таи истбш многозаслуженми мужЂ на зборовима учателБСШШЂ год. 1857, 1858, 1859 и 1860, и чрезЂ свол упутства, научио насЂ е међу остзлбшђ и начину, коимг