Школски лист

423

се врло понезио еебе, кад-Б бвг се овоме друштву причислио. Тм си чов ^ кђ а не скотина. Између човФка и скота велика е разлика. У чов$ка има душа, кан е кадра мБгслити, желити добро или зло, и та е душа безсмртна; напроти†у скотова и у звброва нема такове душе, и за то оки саевимг умиру. ЧовЉкачов$комђ чини башЂ душа, та часгица [нашега суштества, којомђ мб1 мв1Слимо, којомђ познаемо иетину и лшбимо добро. Тбшђ се мб1 одликуемо одђ јкивотинн, и тога е отличин свати одђ насЂ подпуно свестанЂ. Нитко нетргш радо, кадЂ га назову свинбомђ, воломђ или марвинчетомЂ, ерђ тзквимђ се називима чов$кђ безче^ти, одузима му се човеческо достоик-* ство, и ставлн се у кругЂ нвжш створееа, кое не» маш безсмртну душу. Али свакш онаи, кои говори и држи да онђ еамо дотле жвви докђ неумре, и да после смрти одђ н^га ништа бв1ти неће, таи самЂ каже да е екотина и зв1зрЂ, хоштђ гор1и сдђ звЂра. Заиста кадЂ добро само разсудимо, и ув^рићемо се да е тзковбји чов$кђ млого горш одђ псета ; по томе што пеето види дал&, ншши аче, и трчи брже него онђ . Така†е човекЂ горш и одђ кокошке; ерЂ кокошка види и ноћу, и немора се старати за одело и обућу. 6 дномђ рЂчиш, кои вели да се са смрћу све свршуе, таи каже за себе, да е онђ накака†чов^кђ, а да н подобанЂ у евему пемисленвшЂ скотовима. Коме се таи значаи допада, на частв му, а мб1 ћемо велегласао говорита свима и свакоме: да смо лшди, и да ее са смрћу за наеЂ све несвршуе. Драг1и мои, шта бм бвио одђ овога св^та, кадЂ 6б1 са смрћу човечиомЂ за нЂга свему краи 6б10? Та онда 6б1 оваи свђтђ 6б1з пештера разбоинкчка; онда 6б1 правда и неправда, добродћтелв и порокЂ биле