Школски лист

М1 доФротворнми М У®Ђ одговори му: „Ко в радЂ на ономт. свету жнђти, мора на овомђ добра дела сенти." Превео Милошђ Наетасић-в. учителв у Беодри.

Тко е наивеће важеости. Прети се међу собомЂ препираху, кои би иамеђу нбихђ наиважнаи бмо. „Та а самБ наитемелБвии и наисважнии," говораше палацг прочима, „сви вб1 безг мене невредите ништа; ВБПле могу н самЂ учинити него вб 1 сви, зато ме морате за старешину признати, „ВарашЂ се," одговори му кажипрстг, „та н вамг стварамЂ и наиситние и наиогромние ствари, и самБ вамЂ наиприл^жнии, дакле и ваиважнии." „ЗарЂ нестоимђ н," проговори садЂ сређа, „као некш кралБ посредЂ взсђ ; нисамБ ли наидужи и наивећи, дакле и ааиболБИ између ваСЂ?" „Учите се пристоиноети!" прихвати садЂ онаи до малога,,, та вама в свима врле добро познато, да мене по превосходству злато и драго каменф краси, кое е нвнбш доказЂ наивеће мов пажности." — Тако се препираху они међу собомЂ, и рекоше наипосле маломе прету, кои се у ту раепру нехтФде м^шати; И А одђ какве си тб 1 потребе? ЗарЂ ТБ1 у свого обрану ништа немашЂ прословити? или се валБда и самЂ презирешЂ?" „То не," „Подговори оваи „али увбренЂ да в и мене, као и васЂ Богђ створио, надамЂ се, да нисамЂ ни д безполезанЂ, врЂ е онђ све премудро уредио: и тко чини што може и што Богђ милув, таи досда чини!" Саслушавши нФгове рфчи погледе они еданЂ другога и затБШЂ рекну: „Прв-