Школски лист

462

во ведишг, брате: Та и тм морашг свов опредђленђ имати, и тб 1 си, дакла тако важанг, као ма кои одг нает.!" АронЂ МихаиловићЂ. учителЂ Сомборскш.

ЛенвпасБ н пужг. бдаредг се обклади пужт. и ленви пасв, ко ћв пре до неке определђне мете дотрчати. Пасг скочи неколико пута, пакт. обазревЂсе и видећи, како пужг вдва мили, стане га изсмевати, и рекне му: н ћу св ситђ наспавати, докђ тб 1 до пола пута дођешЂ: ирека†то извали се подг чдно ладовно дрво и заспи. Кадг подг вече бинше, тргне се одг сна, и бржебол'ђ полети на уречено место, алитамовећг стонше пужг кои дактамћемг нсу викне: доцне браико, видишђ да дође до мете и ко лагано ходи, кадг само неспава. Узалудг е ленвомг снага, кадг в неће да употреби. бдна рачунска нгра. Три сдуге путушћи са своа три господара, договоресе да ове убиго, али се боаше на нби ускупу навалити, него вребаше, да ихг по едногг увате, Гоенодари осете то, те се чуваше еданг безг другогг остааги. Путуићи дођу на едну реку, кого прећимораше, а ту бинше еданг чамчићг, на коемг се само по двоица преважати могоше. Моралису се дакле на више превозити. Како су учинилп, ди никако ни сг едне ни сг друге стране реке по еданг господарЂ са два слуге неостане?