Школски лист
ш
Педагогичне снтвнце о воспнтанн) девоичнца, „Ништа вив тако занемарено, као воспитание д%воичвца;" Сђ овбигв рЂчма започео в велик1и Фенедовг својо кввигу о воспитаним девоичида. Давашвбимђ даномт. сматрак>ћи наше околности мора ли 6б1 придодати кг р*ћчи занемарено, гоштђ и рбчи: „покварено", изврвуто, недотуиавно." Али како да се томе зиу доскочи. Еудити икритиковати лако е, али поправити е тешко, особито кадг е зло махг отело, и кадг се зло еа добро држи. Мб 1 вЂруемо да е Богг у срдце сваке матере матернЈО лгобавБ кх свохои дфци усадио, и првзваемо, да 6 б 1 матере уадо д$цу свого добро воспитале, само кадЂ 6 б 1 знале у чему се добро воспитанив састои. Што оне много пута рђаво воспитание даго сво1ои д%ци, а особито своима кћерма, то долази одтуда што оне таково воспитанив за добро, за наиболЂ држе, и одђ н^га сенаивећои сре!и по свого децу вадаго.Кадг на примерт, мати држи у глави да 6 бт по н4ну кћерв наивећа несреЋа бБиа, ако неудата остане; онда нив чудо, што сваконке врачбине и сама наилуђа средства употреблие, да мниму несрећу одг свов кћери одклони. Кадг 6 б 1 мб 1 могли такову матерв ув^рити да в гора несреЈа удати се за невалнлога, него веудата остати, и кадг 6 б 1 106 доказати могли да се добри мужеви обичво ве валззе тамо где ихт. ова тражи т. е. на балови и у светскимг друштвима; то 6 б 1 онда зацело матина праввш путг изишла, и праву срећу свохои кћери потражила. Добро мислеће матере рећи ће вамт, на то може бнти: Нама ние поможено ег описиван^мг рђавогавосвитав1а ; него 6б1 мб1 желиле звати, како се имамо ив% невалнлмхг обичаа изкобелнти и децу вашу ра-