Школски лист

№

го тбшђ усаветуе; него е наиболб измирити ихг, али тако да се и неосети, ко е кривадЂ. Искуство учи да се дФца па и она мада одг 4 до 6 годива, могу нвилакше умирити са библичнвшг изречениемт. изђ псалма 132, кое е особито л^по Гд. Горлновићг у стихове свео овако: Гле! како е то добро и красно, Међу браћомг кадг лшбавв пребБша." Стариои д$ци у случаш немира и свађе треба само изговорити по истомт. псалму сачинЂнБШ црквевБЈи АнтиФонг; „Се что довро или что крдсно, но еже жити врдтж вк^п^, ва стг во Господи об ^ цјл ЖИК0Т2 В^ЧНУИ. Овако едно изречение у сгоданг часг озбилБно изговорено, више в кадро кодт. д4це а и кодг одраСЛБ1ХТ. лшди добра учинити него наивеће и наилЂпше нроповЂди. Ако за рукомЂ пође отцу и матери свош дФцу у миру и лшбави отдржати и слогу и единомисленостБ међу нБима утврдити: онда ће та д^ца и у школи са свомђ школскомт. дфцомгу миру слоги и лшбавиживити, па те врливе блистаће и у доцниемг животу нбиховомђ. (Продужиће се.)

Важво втеченје добрм праввла. Човект. безЂ правила нодобанх в слабоитрски, кого ветарг тамо и амо лшла; други се на в$га немоту ослонити, како годт, што и онг самЂ кђ себи никаково поверенЂ нема. Али правила или основоположеша, кон себи предузмемо , мораго 6 бии добра и благородна; треба да на произведеше свачега само правогЂ и полезногг теже, да почитавје спрамалгодиузвБипаваго,