Школски лист

525

рекне имђ : „Драга дечице! одг кудг е то, да стеви увекг тако бледогг и увелогв лица , уместо, да сте и ви, као и сви другови ваши, пунии румени образчића? Ето , л ћу вамг то садг казати : свему су томе узрок-в, многе посластице што едете. Него молите вб1 вашегЂ отца, нека вамљ у место посластица и колачића, парче црногЂ хлеба и водице, свако мтро и и свако вече да, а на еладкишт. немоите ни помислити, па ћете видити , како ћете се за кратко време у здравлш поправити. Што ћу н да едемЂ црногЂ леба, помисли у себи Миливои, кадЂ п могу самЂ шећерЂ и сладкише ести. Али Воинђ добро е упамтио речи доброгЂ учителл, и завери се, да неће никадЂ више сладкиша ни у уста узети, ма му како тешко било. 1 ошђ таи данЂ Воинђ замоли отца ,да му да хлеба и воде. А отацЂ му то драговолБно доиусти, и Воин е ео црногЂ хлеба, премда му први дана баш' ние сладко пало. Сутра данЂ опетЂ е тако чинио,а наскоро е био и заборавио на послаетице, и текЂ што е неколико месеци прошло, а очице нБгове светлиле су се и образчићи руменили су се као и у остале дечице, па на последку сасвимЂ био е здравЂ. То е била награда за нбгово уздржаванБ и умереностБ у елу и пићу. Милввои остане болешлБи†и пре времена умре. Михаило Д. ДеановићЂ. Учит. Срб. Бечеиски.

Нанглавнт законг. Св. Аиостолђ 1оаннЂ доживио е толику старостБ да напоследку одђ слабоста ние могао ни у Христиннске скупштине самЂ долазити, већЂ га е морала