Школски лист

534

ходи. Но нзичникт., кои прекланл кол$на предг идолииа, мухамедднацЂ кои ее кланн своме лажномт. пророку, тврдо су убфјјени да В гђ нае оставзо лгоде у дЂлима в!>ре безг свога непоереднога унутетва. Множина суевЂриа, кон ее налазе у Индиндаца, Китанн,а (Хинеза,) и Махомеданаца, немогоше исгребити ову вђру. — А зашто?Зато, ерЋета вЂра урођенвш гласв истине, прека потреба човЂчие првроде, предание кое е сраело и споило се ст. родоиг човеческимг, Тм, драгји мои, велишЂ да ние тако. Тб1 си дакле дознао вал^да, да Богђ сасвимт. ст. еднакомг ли> бави сматра на Храстианина, кои се клана Господу 1исуеу, и на Еврен кои нФга варалицомг назива? Како тб1 дознаде, да е Богомг дозвол^но и добро дЂло 6&1ло, што су се етариГрци и Рамлннв кланнли у мЂсто правога Бога, ГОнитеру. Мрсу, и самои Венери; што су Египтнни оддавали божиго частв крокодилима и бику Апису; што су Финкчави приноеили свого дЂцу на жртву Молоху и. т. д Како дознаде тб 1, да е предг Богомђ све едно, кланнли се у Царнграду изђ дублБине душе Хриету, или Мухамеду? — Н самвувФренг да тб1 неможешт. тако незрело, и неосновано мб 1 Слити . Па зашто се дакле новодишг за другима и говоришг: „Све су вђре добре." Признаи одт. свега срдца да се тб1 ниеи потрудио сазнати истину, да се ниси нимало старао научити и познати свету в$ру, ерт> си е кзт. предразсуде сматрао, као н^какву басну, кон е изишла изђ моде. Усупротт, твое ни на чему неосноваче мисли, л ти велимг, да е Господб Богђ дао лгодма извЂстнб1и законЂ пропиеавши имђ, како га имаго почитовати, и да између свиго в^ра на землви има само една права, сасвикЂ добра и у свакомЂ смБ1слу истинита в$ра.