Школски лист

251

Педагогичее сетннце о воспнтаеш девончнца.

Мало треба д -ћци заповЂдати, и само онда кадг е нуждно да се заповђда. Што е еданпутЂ заповеђено, то треба настолвати и да се изврши, а нипошто се несмЂ крозт. прсте гледати. Што се извршити неможе, то невала ни заповЂдати. Магере погрешаваго обично у томг, што гдбшто недопусте дбтету докг моли, а кадг стане плавати и дречати, онда му допусте. Ово е законима воспиташн сасвимт. противно. ВашЂ оно за чимђ дЂте дречи, несмЂ му се дати. Д$цу треба изђ малена на безусловну покорноств превикавати, и недонуштати да они о своши волби раде, и да опазе, да НБихова дрека и вика родителб еклонити може да заповестБ свого натрагЂ узму. Ако дЂте плаче, плакаће па ће и ућутити. ал' ако се мб 1 дамо навести , па му по војби учинимо , досађиваће намг непрестано сг плачемг, и постаће невалало, непокорно, и своеволБно. А одђ свега тога врло ихт. е лако одучити. Само е нуждна родителБска озбилБна вола и постоднство, па е етварБ евршена.

Мати мора непреетано пззити на раднго и забаву дћчт, али тако да дђца и ненримћте да она башЂ управо на нби и на нбиховђ посао мотри. За дфвоичице нема згодв!е забаве одђ игре сб луткама Кас што оне докђ су !ошгђ врло малене радостБ свон) налазе у томђ кадЂ лутку држе, л:олаго, уепавлго, и сђ нвоме еве оно чине, што виде да мати сђ маломЂ дФцомђ ради; исто тако кадЂ еу

(Свршетакг.)

7. Покорносии.

8. Забаве ддчге.