Школски лист

621

та' грептећи и заповести Вечнога извршушћи. ВатренЂ знои потокомг ее ливаше с' нби, и одђ неуморногг трептана чисто забунЂни беше, и чисто незнаше, како близу престола станше, и кок> славу носише. Сматрателв оваи хтеде ближе присгупити, алг у таи махг нестаде сна, и онђ 10Ш1. незадоволБнии оста. Онт. хтеде и анђеле видити, и н^говг чаровни санЂ увати га и трећи редг; и онг виде сераФиме, кои први низт> пламени престо стоаше, али нбиови ликови бегае умотани, те ихг немога сагледати, а ни нБиове славопеве немога разумети, докт. еданг нЂму приступи и сажалБиво рече: „Неусуђуи се нданчежелити да видишг оногг, когг на ми сагледати неможемо, него се задоволБи ликовима што и около престола видишг". На ове се речи трже сневашћи одђ сна, а у исти махЂ мува летећи око кандииа усуди се ближв пламену и наде сђ опалФннмт, крилама доле. „НасамБ ли а лудЂ, рече садг сам -б себи, тражимг да ме анђео научи ономђ , чему ме спалбна мува то«ико реда научити могла" и одт> тада сеостави сматрана ижелл сераФимскихЂ, и прввати се оногђ , чега ради е чове†овде н» землБи створенг.

Лептнрг н чела. „Да в лепо време, а 6 б 1 у пол& изишао, да се поиграмг!" рече лептирт.. „А а ба богме — одспори чела — ишла ва мои посао, да в лепо време.