Школски лист

647

горе, изђ ладовногт. густог -б луга *) дошао еи и поетао си човекомЂ, а ниси престао Богом-б 6 б1ти . Нека дакле буде слава тво!ои снаги Господе. Боже цћлога свЂта, и отче милосрђа, 1б1 си послао нама великога ангела твоега савЂта, кои намт, мирђ дае. Нвиме упућени кђ свФтлости согопознанн , рано ранећи славимо тебе човеколубче. Морскш зв^зр -б 1оиу пророка, изђ утробе е изблговао онаквогЂ истогђ каквогЂ га е и примио, а Слово божие, примивши на себе плотђ нашу, родило се одђ ДЂве Мар1е надприроднБШЂ начиномЂ. — И као што Сбшђ Божш када е постао човФкђ ние ништа изгубио одђ свога божесгва; тако е и мати нЂгова по плоти , остала и после рођена ДФва. Младићи у побожности заедно воспитани, заповеетв невалнлу окрутнога тиранина пренебрегли су, нити су се уплашили гретн!) да ће у ватру бачени 6бгги ; него у средЂ пламена стоећи понху: Боже нашихЂ праотаца благословенЂ еси. Чуда надприроднога слику представила е пећБ росодатна у Вавилону, у нбоизи неизгореше она три младића, а то бБШше предзнаменован^, да ће се ХристоСЂ одђ Д1зве Мар1е родити. Зато пЂвагоћи поимо: нека слави сва природа Господа, и нека га преузноси на вЂке. Л видимђ таину необичну и преславну: вертепЂ постаде небо; ДФва постаде престолЂ херувимеки; а нсле постадоше место у комђ е лежао ХрхстосЂ Богђ, кои се сместити нигдћ неможе, врЂ е свагде и на свакоме м^сту. Нћга сђ ибемама величаимо. (Продужиће се.) ') Пророци старо завћтни у сдикама представлнмћи Дкву Мар1», називаго е горомљ, и ладовнвшЂ лугомЂ (чаш,а , значи честарл, густа шумица:)