Школски лист

воиводе иа мћсто, куда еу извели бваи она три невина човћка, да вхђ ногубе. Они су већт. са свезанвш-в рукама и нокривенБшт. лицем-в клечећи изчекивали смртнб 1 И ударац-в, кадЂ ал' на еданпутг св, Никола изкрсне, и изтрнувши мач-Б изт> руке губителЂве, бацм га на землш, а оеућеницБша окове раздреши и пусти ихђ на елободу. Све ово учинио е Светителв с' пуномг важнонгКу и господствомг, нити се нађе и кога, кои 6 б 1 му на пут г б стао, ерђ сви знадиаху, да е онђ праввга слуга Вонпи, и да се за невине и праведне лмде заузима. Из•бавлвни одђ смрти падну на кол^на нредЂ своимт. избавителЈЈМЂ и са сузама благодарносги захвале му, а еав 'б народт. с' усклицаван1;мг хвалнше и славлише Бога и нВговогђ угодника Николаи. На то дође и начелникЂ Еветатие. Н1зга СветителБ предт. свима жестоко изобличи за нВгово сребролшбие и неправеднвш судЂ, претећи му, да ће за дВло то самоме цару авити Невалнлацв оваи бацаше наипре лнгу на друге старешине, кои су га банги рђаво кзвђстили обгли и на зло навели, али видећи да в Светителш ц-ђла етварв д >бро иозната, и да му лажв неномаже, призна напоследку нвао свое сагрешен15 и исновЂди да е онђ самЂ 6 бто свему злу узрокЂ. Три царева воиводе чудише се великои ревностн Мирскога архиенискона, и пршшвши одђ н!зга благословЂ, отаду сђ воискомђ у Фриг1ш, гдЂ народЂ умире, и свршивши свое нослове новрате се у нрестолнвш градт, царетва КонстантинополБ За заслуге НБихове награди ихђ царЂ стбшђ , што ихђ постави за чланове своега еавћта. Али бвио е ту лшдш, кои су завидили и пакостили нбиховомђ узвишенш. Ови невалали лшди подилате царевогЂ надворника Авлавиго, те ихђ оваи цару као издаице оклевета, и они у тавницу бачени и на смртБ осућени буду. У очи самога онога дана, кадЂ ће ова гри воиводе ногубл-ћни обгги , уђе тавничарЂ у тавницу нћхову и обнви имђ смртну пресуду. Воиводе, знашћи да су невини, жалили су шго за нравду Вожиш умрети