Школски лист

711

морак, и видећи да имђ нитко другш непомаже, с1>те се св. Николан кои е оно три невина грађанина НБима наочигледце одђ грозне и безчастне смрти снасао, па нрвиадну Бога на молитву, да ихт, онт. самт. преко ссога угодника Никодал одг напрасне и срамне смрти ивбави. Ту ноћв, кад г б е цар г Б Константинт. мирно у кревету спавао, нви му се на сну едант> архиереи, кои овако ироговори: „Устаи царе брзо, и одма одпусти изб тавнице ненраво облагана три воиводе! ер 'б ние ираво да они за права Бога погубл^ни буду!" Царт. унлашент. запБ1та : „Ко си тбц кои се усуђуешт. такове иретн-Јз мени у очи казивати?" А еветБШ му одговори: „Мени е име Николаи и н самБ архиереи Мирске Митронолие. — Исто се тако СветителБ нви и Авлавиго иаревомЂ надворнич;у, и заповеди му да воиводе одиусте. Обоица се уплаше с' тимт. већма, што се и едножгБ и другом-в еднак« приснило. Воиводе буду предг цара изведени, и пошто се оваи увФри о невиности нбиховои, и о иредстателБству светога Николан, номилуе ихт. сву троицу са овимђ рћчма: „Не даруемт. вам г б животт. но Николаи великш Божш служителБ, идите дакле кђ н1зму и захвалите 3 а одт. мене му реците: „Ето што си ми заповедио, то еам*» учинно, не срди се на ме Христовт. угодниче!" Ово шјговоривши нреда царт. воиводама св. еванђелие у нозлаћенБЈмг корицама, едну екупоцФну кадшницу и два св1>ћннка, да те цареке ноклоне Мирекои цркви лично однесу. И тако се ова три воиводе од г б смрти избаве, и ст. ра™ дошћу отиду у град 'б Мирт., изруче царев г б ноздравт. и лредаду дарове, и захвале Богу и светоме Николаш, а сиротинБИ ве .шке милостинЋ нод-ђле. Глает. о овомђ чудесномЂ нредстателБСтву светога отца Николаа брзо се раснрострео но цЂломђ христиннскомт. свФту, и доцние в у спомент. томе сачинЂно више духовнБгат. пћеама, ков Светигелл са орогб нђговогт. дћла славе. Између ПФсама тб 1 хт > наводимо овд^ само едну, кон се у очи