Школски лист

725

Светнтелв Христо†Ннколаи архнепнскопЂ МнрЛнкискИ. (СвршетакЂ.) з. Блашено Усаенге св. отца Еиколап. Св, Николаи доживи дубоку староств управлнмћи словесно стадо Христове цркве, и помажући оне кои бв1аху у бФди чудесномг помоћу свохомг. Према свакоме бвмше онх лгобезанг, кротакЂ и снисходителанЂ. С полншнбостб нЉгова бвма е прекрасна и лице му е бвио тако лЂпо и снино, као лице каквога анђела Бож1егб. Ко е годб н4га очима вздио, бвхо е већЂ пл^ненЂ н Ђ говммђ светинЂ пунвигЂ изгледомт., а савети нбгови, кадри су бвии и саме окорЂле грЂшнике потрести и на канн^ привести. О нђ е доиста Христово ЕвангелЈе испунио, то естБ са свимт. се онако владао, као што насЂ е ИсусЂ ХристосЂ учио. Тако в св. Николаи млого година поживио С1нмћи 6В010МЂ НауКОМЂ и СВОШГБ ДОбрОДЂтеЛБНБХМБ ЖИВОТОМЂ у граду Миру, као звезда Даница посреди облака, као пунЂ месецЂ у свое доба, као сунце што вселену обаснва, као 6 ђлбш кринБ украи извора, и као скупоц$но миро, кое мирисомБ своимђ сву околину испуннва. У дубокои старости мораде и онб о 6 штбш дугЂ природи отдати. После краткога болована причести†се светБ1ХЂ таина нресели се онђ тихо и блажено изђ овогђ привременогЂ живота у нестарећш и всчитбш животђ . ПредЂ саму смртБ свом, у последн^мЂ подвигу, видио е онђ анђеле БожЈе, кои се сђ неба сишли бЂху, да снроведу нФгову добродвтелвну душу у блажене обителБи раиске. Последнл молитва бБшше му псаломЂ тридесетБш: „Нл та Г осподи упоклх 2 * А л не постијк&а во к1јк2." И кадЂ е ове рбчи изговорио: „Кг