Школски лист

741

бито у те дане справллли за в^чностђ, кон ће за вечито еуботствованФ бв1ти. А гд $ се мбг већма можемо Бога се&ати, гдЂ ли већма н$га хвалити и дјжности наше упознати, него у > раму Бож1емЂ 1 Веома е важант. узрокт. изт> когђ е установл^но обште и заедничко Богослужен1е. Мб1 живимо не само као поедина лица свакш са себе, него и као чланови свете задруге, као сбшови едине свете и апостолске православне цркве. С' тогт. смо обвезани едант. другоме добре прим^ре давати; еданг другога у лмбави и у добрн дЂли пооштравати. Све пакЂ то наиболЂ и наилакше, дае се учинити у заедничкои скунштини у дому Божхемг Ту се одкрива расположенЂ срдца нашегт. кђ отцу небесномг; ту оживлме у нама чувство ухванп лмбави и благодарности према благоме отцу небесномЂ, ту се и прославлнн^ имена нФговогт. утврђуе и на многе распростире. Заедвичка служба хриетхннске обштине у цркви, у време свете Литурпе естт. по наст. одг СВ1М наиважвЈп, ерт. тада приеутствуе међу нами у светоме причешЂу самг 1исусг Христосг. Когодт. дакле неће да у неде^Бне и праздничне дане на свету литурпго долази, таи се некако одриче свога хрисппнекога вмена, и онбјхт. преимућства, кон му се дам као ученику 1исуса Христа, као члану вселенеке цркве, као чеду Бож1емт>. Не 6 б1ти на литургш сваке неделЂ и свакогг заповедногт. нраздника, естк грФхт., естБ преступленЂ дужности наше, кон> намт. ев, црква у своши првои запоповЂсти налаже. Литурпп еств безкрвно повторенЂ жертве, кок> е Господб нашт. 1исуст. Христост. принео Богу отцу за грФхе наше, за грФхе ц^лога ев4та. На свакои лктургш 1иеуст. Христост. невидимо пребива сђ нама, и сђ нова свршуе наиважше дЂло свога земалвекогЂ живота, свок) за наск искупителвну жртву. 1исусЂ ХристосЂ искупио е насг и даровао намЂ е светога духа — веч-