Школски лист

787

да можеШЂ чути мене, онђ самг дае могућноств и Светима, да насг чути и наше молитве саслушати могу. СамЂ Господб ЈисусЂ узвисио е пресвету Д4ву Марш на достоннство свое матере; онђ самЂ указивао е нбои почитанЂ и послушностБ, — па како да ши мб 1, вЂрни послЂдователБи божественогг учителн, одкажемо почитанЂ наше? СамЂ Господб 1иеусЂ лмбио е преблагословену Дфву Марћо, као свого матерБ; зарг дакле да неуказуемо нбоизи лгобавБ МБ1, кои непрестано до 6 бшмо наивећа благодФнн1н одгб СБтна н^ногђ , Спасителн нашеи. ? ЗарЂ се и помислити може, да 1исусБ ХриетосЂ неелуша и неприма моленЂ свое маике, кад -б се она за насЂ грЂшне моли и нама утЂхе и спасешн проси! То што самБ тб 1 рекао о пречиетои Д^ви, важи у дотичномт. отношенго и о почитанго СветБгхг. Свети су наилгобезта чеда Бож1н, Они су за временогг живота евога ходили неуклонно по етопама Божшхђ заповестш, и своимђ дЂлима и примбрима друге лгоде на правБга путЂ изводили; они и садЂ у слави небеекои уживаго велику милостб , и имаго велико дрзновенЂ кђ Богу. КадЂ мб 1 дакле ову нашу наиболго браћу молимо, да се они Богу за насЂ моле; то онда поступамо исто онако, као што поступаго непоелушна дФца, 1 он, желећи одђ отца каквугодЂ милостб до 6 бјти , обраћаго се сђ молбомЂ на добру свого браћу, кон су са свое полушности отцу мил1н ! Ббдни су доиста и суемудрени они лгоди кои неотдаго пристопно почиташе ДЂви Мар^и, кого е еамБ Гоеподб изабрао и осветио, сђ кое споменомЂ скопчано е поплоти рођен^, д^тинбство , домаћи животђ и етраданФ СпасителФво. Правоелавни народи као што ее свагд^ стараго почитати 1иеуеа Хриета, тако свагд^ указуго приличеће почитанђ и нФговои матери.