Школски лист

761

ДодатакЂ краткомг прегледу зегал"6паса. Лго д ски рОДЂ. (СвршетакЂ.) НачиноиЂ државногт. живота разликуго се три класе народа: патринрхални, монархичаи и републикански. Наистарин е и наинаравнил влада патринрхална, Огацт. е господарг у сво1оикући и ово1ои Фамилии; кадЂ ее Фамилил умножи избере старешину ; кадт> се 10шђ већма умножи и мора више старешина да буде, онда се избере старешинска глава, кнезЂ, и ово господарство буде после насл^дно. Тако е кодђ сви номадски паетирски народа. Днвлви народи немаго никаквогЂ државногЂ живота нити свезе, живи сваки за се; имаго старешину ила вођу само кадЂ у ратЂ иду, и онда га слушаго, а кадЂ ние рата, нико за нЂга и непита. Већма е уређгнЂ и утврђенЂ државни шивотђ и влада кодђ сви землбделски народз, и ту су или монархие или републике. Монархиа е она влада, где е сва властв, и снага у шаки едногЂ човека, кои или безЂ икаква закона и правде сасвимЂ по својои волби жари и пали, и еуди и заповеда, и то е деспотска влада ; подђ таковомЂ живе готово сви азинтски народи ; у Европи е деспотска влада само у Турекои; или влада монархЂ по закону, коегЂ е начинио онђ са господштиномђ; то е аристократска моеархин, илђ 1и прави са одбпрницима народнБШЂ, то е конштитуциоиална монархин. Монареи су илђ царевк, илђ кралЉви, илђ кнезови, илђ воиводе. 4 Републиканска е влада оно, где е властБ у шакама нби више, и то илђ у шакама саме господштине, то е аристократска ренублика, или са†народЂ влаетБ и право има себи старешине бирати, и законе гради-