Школски лист

6

свршуе, то му е мотика и лопата и пдјгђ, то му е мачЂ и штит-6. Ако му е таи алатт. недоотаточанЂ неоштарг ненсант., то ће му кодђ наиболЂ волЂ и наизрелиегг увиђена тешко што за рукомЂ иоћи, и тешко ће успеха видити. Учшелћ мора врло смерне памети бити, не на високо летити, ни за високамт, заноскти се. Школска елужба земалвски блага недае, нити се високимђ отличинма они диче, кои се сђ наукомЂ и воспитан ^мЂ деде занимаго. Ео за тимг чезне, нект. неиде за учителекшгв званЂмг, ерг ће се лшто преварити. Али наивећма имч учитељ испунЂнБ бати лшбави Спасителн. Учителска е служба служба нослЂдователа СпасителЂви, служба апостолска. КадЂ е едаредт. Спасителв Петра на неки посо изаслати хтео, онђ га е прво упитао: „волеш-в ли ти мене?" и кад г Б Петарт. одговори: „Господе та ти знашЂ све, накт. и то да те волемг" онда му повери службу, стадо нбгово пасти. Ко изђ ове лшбави учителвско званЂ и службу нетражи, таи ће довека само надничарт. у томђ званго бити, а надничарска е служба не сама никаква, него и врло горка.

Дечие з а б а в е. (бдата мигђ учителвима.) Забаве имаш тако велнку моћх, надт. детиомг душомт., да ко деду вешто забавлати уме, никадЂ узрока имати неће, на деду се тужити. Нађи наиневалнли^ои деди, о ко1ои држишЂ, да е и надежда поболвшанн пропала, нађи згодни забава, пакЂ нећешЂ ни опомена више требати; а на наиболћои деди изађе ти неброена невалллства, чимђ ихђ небудешЂ згодно забавлнти умео. СвакомЂ детету згодну забаву наћи умети. то е наивећа вештина у воспитанш. Задаи дакле деди згодне умне и телесне забаве, и буди уверенЂ, да имђ зла лудости, и несташлуди ни на умЂ падати неће. Само пази, да су забаве онаке, кое дечиго снагу ненревазилазе, и немои ихђ натеривати на забаву, ерЂ онда е робин; него само предлогЂ начини, само наговести шта би наизгодние било, пакЂ пусти некЂ деда сама изберу, шта оће, пусти имђ слободну волго; наимилин стварЂ огади се, чимђ се силомђ истеруе. После пази, да забава нетран дуго; наимилин игра отужи се, чнмђ дуже потронти мора. ИаиболЂ су између мили забава оне, што у себи друге узгредне забавиде имаго; а тако су многе гимнастичне игре, и многе игре умне, игре рачунске и Физикалне, и езикословне. и