Школски лист

9

жлћи водоносб ~ на раменима евоима. Д^воика та блше л$па. Она се еиђе на студенац, напуни водоноет. свои, и узиђе горе. А слуга Авраамов г в похити ши на сусретг и рекне: напои ме мало водомт. изт. водоноса твога. А она рече; пш Господине, и скиде водоност. на руке и напои га, па рекне : И вамилама твоима нал1ићу, докт. се све ненатш. И попашти се па изпразни водоносх у поило (валовт.) и похити опетт. на кладенацЂ да извуче воде, и нали свима камилама. А онаи чов Ђ кђ се чуђаше, и поћути мало да дозна, ели му Богђ пут благословш, или ше. А када престадоше камиле гшти, узе онт. златне ободце и два зарукавла за нфне руке, на рече : кћери, чгн си тб 1, кажи ми, има ли у кући отца твога мФста за насг. А она му рече; Л С имб кћи Ватуилова. Сламе и сена има у наст. много, а и м^ста за обиталиште. И човЂкт. онаи поклонисе и номоли Господу и рече: Благословенч. нека буде Господт. Богг, кои ме е довео у домђ брата Господлна мога. И отрча дћвоика у домг матере свое, и приповЂди све ово. У Ревекке бвтше братг по имену Лавант.. Оваи види ободце и зарукавлн на руку свое сестре, и чу р$чи н^не, и отиде кђ ономђ човЂку, кои стааше 10шђ еднако кодђ камила' краи кладенца, па му рече: Оди тбг благословенвш одђ Господа, што стоишђ ту наполи. Л самв спрем1о кућу, и м^сто камилама. И одведе човЂка у домђ и разседла камиле и даде сламе и сена казшлама, а нЂму воде да опере ноге и онђ и лгоди што бнху сђ НБИме. И изнесе имђ ести. А онђ рече: Нећу ести, докђ несвршимЂ посао мои. Н самв слуга АвраамовЂ. Господђ е мога господина веома благословт и узвис!о, и дао му е овце и теоце, сребро и злато, слуге и слушкинЂ, камиле и ослове. Сара жена господина мога родила му е еднога сина, нЂму е онђ све дао штогодђ има. И заклео ме е господинђ мои говорећи: „Не узми СБшу моме жену одђ кћерш Ханаанаца' међу коима н живииђ , но иди у домђ отца мог.Ј, и кђ моме племену, па узми СБшу момђ жену одтуда." — Хоћете ли дакле вб1 милостб и правду господину момђ учинити, или не; то ми сада кажите. А ЛаванЂ к ВатуилЂ рекоше: Ово е одђ Господа. Ето Ревека е предЂ тобомЂ, узми е и иди; нека буде она жена свшу господина твога. Када саслуша ове р^ћчи слуга АвраамовЂ, поклони се до землЂ Господу Богу. И сутра данЂ уставширече: Иустите ме да идемЂ кђ гоеподину моме, и незадржаваите ме. И они призваше Ревекку, и рекоше јои: хоћешЂ ли ићи сђ овб1мђ чов1јкомђ ? А она рече: Да како, ићи ћу сђ нбимђ . И они благоеловише Ревекку, а она и нФне слушкинЂ сћдоше на камиле и одоше сђ човЂкомђ.