Школски лист

19

смотренБШЂ подражаванЂмЂ туђинству и мнииои цивилизации. Цело воспиташе и све школе у народу нашемЂ имаго бмти основане и саобразне услов1ама породичногЂ, народногЂ и црквеногЂ живота нашегЂ, живота, кои намЂ приостаде одђ нашихђ предака, и кои се по неиспитанимЂ судбама Божшма приплођуе одђ колЂна на колЂно, Школа туђа, ма вако бнла по себи добра, инакЂ неможе бвгти одђ тако чисте нравствене користи по нашу д^цу, као школа кол в постала у средини нашои, кон е уређена на начелима нашегЂ црквеногЂ, народногЂ и породичногЂ живота. У колико е школа већа, у толико покраи осталвгхЂ наука 1 има се у ибои савршен1е , подпуше в достаточше нредавати наука цркве православне као наивеће духовно благо, као завћтЂ висше слободе у отношешм кђ уму човеческомЂ, кои слободно прима светлостћ Бож1ега откровенм, и у отношенјм кђ волби, кон себе слободно подчиннва законима безконачне лшбави. Н. Ђ. ВукићевићЂ. Библичне при повћдке у библичнимЂ рФчма. 13. Нковт. и ИсавЂ. (Моис. кнб . I. 25. — 28.) ИсаакЂ имађаше два СБша близанца: Исава и Лкова. КадЂ они одрасту, Исавт, постане ловзцђ , а Н ковђ благе нарави чов Ђ кђ, кои живлше дома. ИсаакЂ лгобллше Исава лрЂ ловђ нЂговђ бЂше му пр1птно ело, а Ревекка лгоблагае Накова. бданпутЂ скува Н ковђ вариво, и дође Иса†сђ полп уморенЂ, па рече Нкову: нарани ме еочивомЂ тбшђ , ерЂ самЂ изнемогао. А Н ковђ рече Исаву: продаи ми данасЂ свое нрвенство. Иса†одговори: ето хоћу да умремЂ (од глади) па нашто ми првенство. И рече Лако†н-бму: закуни ми се; а онђ му се закле, и продаде првенство свое. А Н ковђ даде Исаву леба и сочива, и онђ еде и пи, и отиде одатле, и ниподашто недржаше свое првенство. Када остари ИсаакЂ и притупише му се очи, те немогаше видети, призва онђ Исава свша свогђ стар1ега, и рече му: свше мои! А онђ одговори: ево ме. И рече ИеаакЂ: ето н самБ остарш, и незнамЂ дзнђ смрти мое. Сада дакле узми твое оруђе (твои ловачки алатЂ) тоболацЂ и лукЂ (стрелу), па изиђи у пол^ и улови ми ловђ , и сготови ело, како л радо имамЂ, и 2*