Школски лист

20

донееи ми, да едемЂ, и да те благослови душа мон, пре него што умремЂ. Ревека н чула бћиа, шга е Иеаакг казао свшу свомђ Исаву. А Исазг изиђе у полЂ да улови ловђ отцу своме. Тада рекне Ревекка млађемЂ смну свомђ Нкову. Н самв чула где отацт. брату твомђ Исаву рече: донеси ми ловђ и сготови ми ело, да едемЂ и да те благ .^словимЂ предЂ Господомђ пре него што умремЂ. Сада дакле, смне мои, нослушаи ме, што ти заповФдамЂ. И иди међу овце и ухвати ми два лрета мекана и лепа да направимЂ одђ нбихђ ело отцу твоме, кро што онђ радо има. И унећешЂ отцу твомђ, па ће ести, да те благослови пре него што умре. А Л ковђ рече матери свонш Ревекки: Иса†братЂ мои « косматЂ (длакавЂ, власатЂ), а н самв глатакЂ. Да ме неће како отацЂ опипати, па ћу навести на себе клетву а не благословђ. Тада му рече мати: На мени нека буде клетва твод СБгае; само послушзи гласа мога, иди, па му донеси. И онђ оде и донесе матери, и иаправи мати ело као што радо имаћаше отацЂ нФговђ. И узевши Ревекка Исавл^ву лепу одећу, што бБшше у нђ дома, обуче нбомс Лкова, и кожицама нрећшма обави мишце п^гове и вратЂ. И даде ело и леб', што приправи, у руке Лкову СБшу своме. И оваи унесе отцу па рсче : Отче! А онЂрече: Ко си ТБ1 чедо! И рече Л ковђ отцу свомђ ; И самБ Иса†првенацЂ твои, урадш самБ, као што си ми рекао. Устаи, посади ее и еди одђ лова мога да ме благослови душа твоп. — И ИсаакЂ рече СБшу своме: Шта е то, што си тако брзо нашао сбшко? А онђ рече: То е што ми даде Господђ Богђ твои. Тада рече ИсаакЂ Лкову: Приближи се кђ мени, да те опипамЂ, еси л ти сбшђ мои Иса†или ниси. И Иковђ се приближи ка Исааку отцу своме, и оваи га опипа и рече: ГласЂ е, гласљ Н ковл^вђ, а руке су, руке Исавове. И непознаде га. И рече му : донееи ми да едемЂ одђ лова твога СБше, и да те благословимЂ. И донесе му, и еде, и донесе му вина, и напи се. Тада му рече отацв: Оди ближе кђ мени и полшби ме чедо. И п^иближивсе полшби га, и благослови га, и рече: Нека ти даде Богђ много пшенице и вина; нека ти служе народи, и некЂ ти се кланнм кнезови и буди господинђ брату твоме. Ко тебе проклинб нека е проклетЂ, а ко тебе благосилн, нека е благословенЂ! КадЂ престаде ИсаакЂ благосилнти свша свога, и кадЂ оваи изиђе одђ отца, дође и Иса†сђ лова, сготови и онђ ело, и донесе отцу и рече: Устани отче и еди одђ лова свша твога, да ме благослови душа твон. И рече н1зму отацЂ: Ко си тб 1? А онђ рече: Н самЂ сбшђ твои првенацЂ ИсавЂ, Тада