Школски лист

34

ноеломг нестое, и то вову одморг одт. гаколе и одт» н^ногт. посла. Али гата бива тимг? Губе волш на службу, што манЂ на нш мисле, и губе мало по мало и вештину и способностт. ерЂ е неумножаваш, те ноипосле изђ оне равнодуганости и ладнокрвности за званФмг изађе немарнн и ленвост, и доиста лаипосле неспособностт.. То ти е историа учителБског'Б живота. 11ри томе знаи, да више нн едногт. станн нема, кое би већма тои жалостнои опасности изложено било, свои животђ тако удо окончати видити, као учителћство. А зашто? Вато, што слушба ова само неколико сати на данЂ исискуе и односи, а све остало време остае празно, па ко га наукомг неизпунава, онг. га нотроши у забавама и пославима, не само непомажућимг, да у својои служби све валннии и вретнии радинЂ изађе, него нротивно кварећимЂ наиваланиега. Зато буди шшђ едаредт. речено: Ко е радЂ вплннђ и врстанЂ учителБ да буде, некЂ непрестано званЂ свое на уму има, и некЂ бдие и пази, да ове, штогодђ животђ науке донесе, у нЂму и у школи користи. Ко ће валннЂ учител. да буде, нун^дно е дал$, да се са свакомЂ наукомЂ, кого ће деци давити, сваки данЂ своиски припреми. Млађи учитељи чине то, особито у почетку свое службе, ерЂ се неосећаго 10 шђ у свомђ знанго и вештини сасвимђ тврди, пакЂ ихђ нужда тера, да се на оно, што ће предавати, сваки данЂ башка припреме. А лђ старии учитељ, кои е курс неколико пута прешо, држи да све зна, и да више никоегЂ спреманн нетреба, и онда доиста томе и краи буде. А гата буде онда ? Шта друго, него да одђ тогђ дана почне мало по мало оно, гато е таманЂ научио заборавлнти, и удари знан $м и вегатиномЂ натрагаке, докђ мало по мало незаборави готово све; и онда ти нема жалостниега понвлЂна него видити тако празна учителп међу гомиломђ лгобопчтљиве и науке жељне деце. 0 да би учитељи помислити хтели, да е њиовђ задатакЂ, опу сиротинш у духу полезномЂ и лепомЂ наукомЂ обогатити, накЂ да увекЂ пре негЂ што међЂ деп ,у пођу премвсле, еда ли шта лепогЂ и полезногЂ за дечии умЂ и срдце носе, да деци даду. У томђ спреманго садржи се и та дужностЂ запитати се, знали самЂ оно, што децу пита, и знали самЂ оно, што деци за наизустЂ ученб задае, и ако незна, научити; ерЂ, одкуда би деца увидила нужду учити оно, што имђ учитељ задае, кадЂ опаве, да ни учитељ то незна, већЂ изђ кшиге чита. То ми мора сваки допустити, да учитељ ничега одђ деце искати неможе, што самЂ неиспунлва. Зато е нуждно да учитељ сваку