Школски лист

51

Дошавши браћа ка ТосиФу, поклоне му се лицемг до землћ. 1 осифђ познаде браћу и одтуђиваше се одђ јмхђ, и говораше имђ жесхоко и рече: Одкуда сте дошли. А оеи рекоше: Изђ землЂ Ханаанске, да купимо ране. И браћа непознаше 1осиФа. И сети се кеифђ своихђ санова, што ихђ виђе, и рече имђ : В б1 сте уводе; дошли сте да промоетите путове ове землЂ. А они рекоше : Ше тако гоеподине; мб1 смо дошли да купимо ране. Сви смо сбшови еднога човЂка, мм само мирници; ни су слуге твое никакве уводе. И рече имђ Јосифђ : Ше то тако, но вб1 сте дошли да путове ове землЂ промотрите. А они рекоше: Има наст> дванаесттв браће, и наимлађи одт. наСЂ е садЂ сђ отцемЂ нашимЂ, а едногт, нема. И рече имт> Г осифђ : То е, што вамЂ рекохЂ; вн сте уводе. Тако ми здравла Фараонова, нећете изићи одввде, вант. ако братт. вали. наимлађш недође овамо. Пошљите дакле еднога одђ себе и доведите брата вашегЂ, а вм ћете овде задржани бмти, докт. се необистине речи ваше. И ако то небуде, тако ми здравла Фараонова, вб1 сте доиста уводе. И даде ихђ подђ стражу на три дана. И треШ данЂ рече имђ. Ово учините, па ћете живи бвгеи. Ако сте мирници, нека се еданЂ братЂ ваШЂ задржи нодђ стражомЂ, а вб1 идите и одвезите купл^ну пшепицу вашу, и доведкте кђ мени вашегЂ наимлађегЂ брата, па ће истините 6Б1ТИ ваше речи ! И они еданЂ другоме говораху : У грТ.сима смо ради нашега брата, што презрЂсмо тугу душе н1згове, кадЂ намЂ се молнше, и непослушасмо га, и зато дође ево на насЂ ова неволн. И рече имђ РувимЂ: НисамБ ли вамт. рекао: недираите дЂте, и непослушасте ме; ето кр†нћгова сздђ се истражуе. И они незнађаху, да ихђ, Ј осифђ разуме; ерЂ баше између њихђ толмачћ. И 1 осифђ окрееувсе одђ њихђ занлакасе, а после узе између њихђ Симеона, и свеза га предЂ њима, и заповфди, да имђ се напуне вреће пшенице, да се поврати свакомЂ свое сребро у врећу, и да имђ се даде ела на пјтђ . И натоварише пшеницу на свое ослове, и отидоше одтуда. И еданЂ одђ њи одренга свого врећу, да даде пићу своимђ ословима, тамо где су стали, и види узао сребра свога на врхЂ вреће. И рече браћи сво!ои: Враћено ми е мое сребро, и ево га у мо1ои врећи. И ужасну се срдце њихово и узбунише ее, еданЂ другоме говорећи : Шта намЂ е то Богђ учишо! И дођоше ка Нкову отцу своме у землго Ханаанеку, и прии ов4дише му све што имђ се случило. И кад изпразњиваху в реће свое, беше узао сребра у врећи свакогЂ одђ њихђ . И в идише узлове сребра свога и они, и њиховђ отацЂ, и убоаше с е. И рече имђ отаЦЂ: Вбг ме безЂ д^це остависте; 1осиФа 4*