Школски лист

104

врата, а еамв победитељ евета, цар г Б еве землб." ,,„Ти си крвлго окаланЂ, бежи натрагЂ; ово еу свети двори, где само праведници улазе."" „А ви ми даите барг споменг кака†у знакЂ, да самБ овде био." На ове речи пруже му едну мртвачку главу. Алоксандерг е не башЂ еа вољомт, ирими, и дал^ пође, алЂ глава у руци поче еве тежа и тежа бивати тако, да е на последку ни држати више немогаше, поетаде тежа негЂ све злато, што га освоио, теЖа негг сва блага Персие и Индуса, што ихђ заграбио беше. Учуђенг викне едногЂ пустињика и упита, шта то значи? „Та глава си ти, одговори нустињикЂ, докђ си живђ , сва блага земна незаситишете, алЂ поглед: са шакомЂ песка и земл® ћу ту главу заронити и сманаће се и постати лака, као и свака друга мртва глава. То учини, и тако се зби. И на скоро се речЂ ова изврши. АлександерЂ повра тивши се са сво!омђ воискомђ натрагЂ умре у вавилону, а нћгово велико царство распаде се и глава победителЂва оста као и свака друга мртва глава.

О ч а р а и а и п. (бдне приповедка,) Заклела се землн раго, да се сваке таине знаш. КнезЂ у селу Н. дође едно вече у крчму, и заиште одђ крчмара сатљикЂ вина и неколико ровити нн. КадЂ едно ае разбие, нађе едну великачку длаку у нЂму; узме друго, на и у другомЂ и у трећемЂ исто то. Лгоди у крчми то видећи стану се чудити, и неки шапћући а други извикомђ говорити, да су нн нечиста, и да се нечастиви сђ њима играо. КнезЂ као да се радоваше томђ , упита крчмарицу, одђ кудЂ е та ан кунила. „ Одђ онанчарева малогЂ Симе" рече крчмарица. Одма зановеди едномЂ четнику, да Симу амо доведу. КадЂ Сима у собу ступи, кнезЂ намргођенЂ викне: „Ти си лоповђ , гвожђе на нВга, одавно н тебе ватамЂ, одавно моши комшиници нестае ан, и никако да увати лопова; накЂ самв 1ои светово, да свако не игломђ пробуши, и у свако но еданЂ вигђ тури, и занушено опетЂ у гњиздо остави. Ето е изашло дело на видело, до.ио си; гвожђа на н^га, па у апсЂ, и тамо ће судЂ дочекати." Чела и ЛептирЂ. „Колико се мучишЂ кукавицо, рече лептирЂ чели, ненрестано одђ цвета до цвета летећи и медЂ збирагоћи, а за кога ? Ено отималица човекЂ вреба да узме све, и да се са тво-