Школски лист

105

10ш> мукомЂ части, а теби ни живота да неостави, Нисилгв будала, свомђ душманину са свошмђ мукомг частЂ спремати!" „Н тако себично немиелимт, одговори чеда, мени е башг то радостЂ, кадЂ другомЂ радостЂ учинити могу, а ко ме узпази, самт, себи ће добро чинити."

€ла и маовииа. Поносна ела стане се едаредт. маовини ругати: „ала си уде среће, нико те и невиди колицна си." На едаредт. дуне бура, пакг поносну елу на двое сломие. „0 како самв срећна н, уздане ниска маовина, н с' овомђ удомт, срећомЂ могомђ!"

1ошђ иеколико прича о Лаконцима. За читан^ и изображан^ характера. (Види бр. 5 стр. 76.) УпитанЂ ЛеонидЂ (наиславнии грчки воивода) „зарЂ ћешЂ сђ толишно другова на ону голему воиску ненринтелн поћи?" Одговори: „ако е на мношство, онда ние ни сва Грчка довољна, толика е сила непринтелн; ако лђ е на нжашство, онда е ово довољно." На исту приметбу одговори другомЂ некоме: „Довољно и сувише да погинемо." КадЂ КсеркСЂ (персиски царЂ) Леониду поручи: „Тебе ћу, ако на мон) страну пређешЂ, господара целе Грчке начинити;" оваи одговори: „Да ти знашЂ, у чему е права слава, не би за туђимЂ грамзио; а мени е далеко слађе, за слободу мога отачаства погинути, негЂ надЂ мошмђ браћомЂ госнодарЂ бити." КадЂ КсерксЂ Леониду поручи: „покори се и ношаљи оруже, одговори оваи: „дођи, да га однесешЂ." УпитанЂ Агезилаи лаконски краљ, како е тако великимЂ шнакомЂ изашо, одговори: „нестрашећи се смрти." КадЂ му едаредЂ показаше неки градЂ, како лкимђ зидинама ограђенЂ беше, одговори: „бсте лепЂ, алЂ не да лшди, него да жене у нВму седе." КадЂ га едаредЂ упиташе зашто неда Шпарту зидовима и бедеми оградити, рукомЂ на грађане ноказавши одговори: „ено бедеми и ограда Шпарти." На ту исту приметбу отговори другомЂ некоме: „Не сђ