Школски лист

114

У Св. Писму хвали се смерноетЂ на врло^ много места: „Нечините ништа у пркосг, ни за нразну елаву, него понизносћу чините еданг другога већа одђ себе." 1 — „Обуците се као изабрани божии у милоетг, доброту, понизностђ , кротостђ, стрпе .љивостг, сносећи другЂ друга и прашташћи, ако има ко шта на кога." 2 — Слушаите се међу собомг, и стеците понизностђ ; ерт. се Б огђ гордима супроти, а пониженима дае благодат-в." 8 — „Немислитео себи више негг што валн, него у смерности, као што е коме Б огђ уделио." 4 — Много в велјрм и отлични, алг таине боиже само ће емернима бити откривене." 5 — „Где е смерностЂ ту и мудростг; где гордостђ , ту и срамота." 0 — „Свакл кои се подиже понизиће се, а коџ се понижуе, подић^е се." 7 — „Предусретаи друге сб поштованФмг, и држи се узг ниже." 8 — Поштуи друге више одђ еебе." 9 — „Будите понизни, да будете у дану божиег-в гн4ва поштеђени." 10 — (Види шпгб и 1 ов . 22. 29. Псал. 113 и 118. Прич. 29 и пр.) СмерностЂ е основа свакогт. напредка и среће, и чуварг одг пропасти. „Блажени нигци духомђ , ако т Ђ хђ естБ царство небесное. (За примерЂ види 10ШЂ: Лука 13. Матеи 11. 29. 1ованБ 13. 7. Филип. 2.) По свему е томђ смерностЂ тако важна, да безЂ н$ никое добродетели нема; смерностЂ ихђ текЂ учини тимђ ; она ихђ облагороди, она имђ сниностђ и цену даде, она имђ узвиси милину, као копрена лепоту. СмерноетЂ е наиизвеетнии знакЂ васлуге и вредности. А лђ колко в смерноетЂ лепа и мила, толико е гордостЂ, виеокоумлЉ и безстидностЂ срамна и гадна. ГордостЂ е нвно вређанћ свакогЂ, сђ кимђ годђ се сукоби. ГордостЂ тражи све да понизи, да би само себе дигла. Горди и висекоумни радЂ е, да га држимо за веће, негЂ што е, — да му више веруемо и прпппеуемо, негЂ што заслужув, — да на нћга више држимо, негЂ што е вреданЂ, — и да о нФму вазда наилепше мнФнФ имамо; нЂму в непрестано то по глави, како би натерао са†светг, да га уздиже, и да му почашћа указуе, коа никадЂ заслужио ние. ГордостЂ, високоумлЂ и безстидностђ гадпо су и на зреломЂ човеку, на жени 10шђ гадвие, алЂ наигадчие на младежи; и ма да кодђ младежи осећанЂ енаге отме махЂ, ерЂ незрела паметЂ неуме да свош снагу одмери према неволлма живота, те отудЂ изађе хола, суетна,

1, фипип 2 з. 2, Колос. 3. 12. з ; Дет. I. 5. 4, Римљ. 12. 3. 5, Сир. 3. '21. 6, Сол. Пр. 7, Лука 13. 8, Рим. 12, 1° и * 6 - 9, Филии 2. *• 10, Прор. Зеф.