Школски лист

116

Вдга, по онаи речи Ап. Павла: „Што смо, то смо божиомг милости." Та е вера прво и наиглавние ередство смерностт. у души извити и оенажити, а гордостЂ убиги. Друго е главно средство: поштован® родителн и сви старии. И на ово одма сђ малена децу учи и привикаваи. Учи ихђ , да знаго и благодарно припознаго, да имђ родитељи много више чине, негтћ гато су дужни; научи ихђ благодарно оеећати, да животђ и еве што имаш после Бога своимђ родитељима дугуго. Одма за овимг долази и ученЂ и привикаванф л,еце на поштованЂ сви старии; али знаи да се ово неистера силомђ, ни децу псугоћи и бигоћи, ерамотећи и понижугоћи; ерЂ башг сђ тогђ почну и она старие непоштовати, и онда ихђ у њиоммђ слабостима и злама вребати, а онда е не само овихђ ауторитетЂ пропао, него и у деци основа те наимилие врсности пропала. Него: говори о стариимЂ лгодма предЂ децомЂ увекЂ еа наивећимЂ поштованЂмЂ, и неусуђуи се ни пошто њи предЂ децомЂ оговарати илђ њиове слабоети решетати, као што то обично сви невештаци чине, те тимђ и децу наведу, да и она то раде. Ако л би кое дете то већЂ чинити почело, онда приони око н15га, и учини га на сваку нЂгову ману и незнанЂ пажљиво, да ее тимђ застиди, и више оно не чини, него да себе гледа и себе исправлн. Чуваи дал^ децу, да у њима претеране желЂ и надежде непобудишЂ, ерђ то само гордостЂ и холостђ у њима подрангов Недопуштаи нипошто, да се диже етарие надЂ млађе, и бистрие надЂ туплВ, и отмн^ние и богатие надЂ сиромашние; ерЂ то часомЂ го{ достђ и холостђ у њима пробуди, кое после сђ децомЂ ачаго а расте, и на наивеће зло изађу. Учи ихђ евакомЂ нриликомЂ о себи емерно миелити, хвали смерностђ , а грди гордоетЂ и холост, еамо не лица. Има и неки нач'-<и учена. и неке школе, кое сила томђ принесу, да деца и младежЂ часомЂ себе прецене, и тимђ изађу холи. Многе науке оће да надуго (Ап. Пав. кор. I. 15. 10 ,) особито децу; зато валн децу све на оно сећати, шта незнаго, а никадЂ ихђ уздизати, да много знаго. И много похваљиванЂ оће децу 10шђ пре и ве!ша негЂ зрелие лгоде да надуе; зато валн сђ хваломЂ врло штедљи†и врло предосторожанЂ бити; ерЂ се деца у часу понесу, и држе, да су далеко болн, а доцние, да су сасвимЂ друго нешто, него оетали лгоди.