Школски лист

9*

воениташн). Одг бваковогг дакле стра!а Децу зарана одвикавати треба, нипошто недопуштати да се њиме заразе. Стидђ о;т> невалнлства еств племенито чувство, и изђ н$га се рађа благообразноств и частолмблЂ; таковвш стидт. естБ вдино средетво, коим-б се у великои масси простога народа наравноств отдржати може. Руменило овогг племенитогг стида кодђ омладине еств цветт. благонравносги и валнности. Кад -б се дете стиди свое погрешке, онда већЂ више ше потребно о њои много говорити. Самч стидљивостб сачуваће га, да у наиредак -б ст. правога пута непок^изне. Стидљиву децу изсмевати и ругати имб се, то толико значи, као разтерати хранителЂ наравности изђ околине њихове, и ослободити страсти испод-б еваке забране. Стидђ е исповестт, срдца, кого Богђ наирад1е има, по онбигб речма псалмопЂвца; „Сердце сокрушено и смиргнно Когх неуничижит 2." А наша Србска пословица вели: „Тешко ономе, кои нема стида ни срама, и кои стидђ изгуби! Ко се Вога небои и лшдш нестиди, тога се твг клони!" Чувати треба децу одђ лажногг, неприродногЂ и притворногт, стида, кои бмва, кадт. се ко само предЂ старшма или познатима стиди, а овамо е, на само, предг себи равнима, и где га непозкаш, невално, безобразант, и развраћешв. Невалн допуштати да се младежг стиди свога стана, своихт. родителн, свое мале куће, свога места рођенн и своихђ вршннка, ерг тбшђ 6б1 се гордоств и охолостб у срдцу њиховомђ одгаила, и то никаквшгв добру неводи. Напроти†световати треба децу де се стиде невлнлвгхБ и неупутвБгхт. дела, нечистоте, неуредности, псовке, непоштенл, варанн, лаганн и суровости. Гадне и непристоине речи нетреба да деца изговараго на своа уста, све атсо и неразуму њиховт, смисао. Кодђ старешина, кодг учителн и воспитателн, речи такове, есу знакг суровости, поквареногт. срдца, и невалнлог -б обичаа. (продужиће се.)

Иснснен1е црковнмжЂ пссама на БлаговКмти. 1. Троаарг. Днеск сплсгнУд нлшггш гллкизнл. Данасл. е нашегт. епасенн и избавленн почетакт.; на данашњ1и се дан г Б заиочело избавлеиЂ рода човечанскога. И еже ш в^кл тлинсткд икленТе. ДанаСЂ е обнвленЂ оне таше што е одг в ^ка. ДанасЂ е вФчна таина Бож1н роду човечанскомЂ одкривена, покавана.