Школски лист

т одг едногг бунара идђ извора до другогг, и одг ђубришта до ђубрита, пакЂ траже п^жеве шкољке рибе и пр. Догодилг се да се кућа запали, на којои гн^здо имаш, а оне одма свом децу, ако Гошглетети немогу,на леђа узму, пакЂ ихђ избаве ; иди лете у воду, пакг се уквасе и онда на гнћздо те све водомт, испрскан), да неможе сгорети; а било е нримера, где ние могла свое нилиЂе спасти, да е своимђ крилма њи заклонећи волела заедно сг њима умрети, него ихђ оставити, да сами онде изгору.

Ц в е ћ е. Одђ свега што намт. пролеће лепогЂ и милога доноси, ние ништа лепше ни милие одђ цвећа. Л незнамЂ можелг бити човека, кои неволе цвеће. Ко цвеће немилуе, таи ваљда никадг ни едногт. цветка загледао и оногђ дивногђ створа ни видео ние; или мора у нЂму нечега бити, што га те чисте лгобави и тога наиневиниегЂ осећанн и радованн башЂ сасвимЂ некадра и певредна чини. Имали ичега на свеху невиниега и чистиега, имали свежегЂ, ималЂ емерниегЂ и нежниегЂ одђ цвећа. Свое наимилие и наиврлие ,'оброте и милине лгоди цвећу уиодоблгого, и свакои по кои цветЂ за символђ придаго; свака милина има свого милу слику у по коемЂ цвету. Тако има смерностЂ, стрпељивостЂ, благоетЂ, чистота ерца, невиностЂ, вера и надежда свако свои цветЂ, кои ихђ представлл. Одђ свегЂ цвећа чиними се да е пролетнЂ наимилие, реко 6и да су у нЂга бое наиживлЂ и еаивеселие, и изгледЂ наимилии као да е овогђ душа наиневинин. Како ммло стои, башЂ као оно рођена брађица а сестрице по вкше њи ускуна, пакЂ мило едно на друго гледа, и едно низђ друго се вие и лголн и грли, а све весело свое главе у висђ дижући, као да намЂ вичу: „видите насЂ како смо весели, будите и ви снама, еадЂ е оно мило доба, садЂ се са†светЂ весели. 1ошђ неко одђ њи, као лгобичица и саса и висибаба и првенци, као да намт. дозивлго: „Ево насЂ опетЂ! Ма да е и зима шшђ, онетЂ смо изашли, неподноси намЂ нодђ земљомЂ, иа смо изашли на мили светЂ у лепши животђ, да вамЂ нвимо, да е опетЂ дошло мило иролеће.