Школски лист

133

рођену еколноетх кт> ектици, невештина у извршивашо евое дужности, а ние звав^ сагко собомг. Готово сви учитељи говорећи вичу више негг што треба. Кадг су деца сасвимЂ мирна, онда се може врдо тио говорити, и безг напрезана, и безг уштрба науци; ако л' нису мирна, валн ихг наипре у мирг довести, другчиз е и вика узалудЂ. Н самБ се о овои иетини на толшо меета уверио: што учитељ већма виче, то и деца већма немируго, а што учитељ тише говори, то и деца већма пазе и слушаго. 1оигв има одђ свога твшег-в говора учитељ и ту кориетг, да ако кадкад-в већма викнути мора, тимђ лче на децу упечатлен^ учини, а кодг оногђ довект. викагоћег-Б огуглаго, пактћ ни наивеће вике непазе. Друга е 1 ошђ већа погрешка, што многи учитељи сувише шого говоре, петЂ и десет^ пута више, негЂ што треба. Ево еамо еданЂ нримерЂ, како еамг еднога доета вешта учителн ари рачину ст> децомт. говорити чуо: „Кадт. имашг 73 новца, нолкко ти 10шг треба до 100? Ко ће ми то наибрже израчунити; алЂ пазите сви, и броите одђ 73 до 100, пакЂ ће те еви виДити колко треба." Деца рачуне; едно ее лви, да е нашло. Учитељ му виче: „седи и ћути докђ те не прозовемЂ, шта увекЂ ти изтрчавашЂ." Лве се и више деЦе. Учитељ опетЂ: „мирни бидите, докђ и други израчуне; сад' сам' тогђ опоменуо што устае пре негЂ нозовемЂ." Сврше сва деца. „Но дакле, колко си ти нашо?" Дете: 26. Учитељ: „Ниа истана, видвшђ да нкеи иазио, н самБ то одма внпо, да ћешЂ ти ма што бубнути; друга редЂ да ми се ниеи усудио руке дизати, Дрдђ ко зна 6 ој 1 ј ." и т. д. Л питамЂ, да ми сваки по души каже, колико е одђ ови преко 70 речи, што ихђ е овде изговорио, нуждно ? Оно нрво неколвко; а све остало преко 60 мого е прећутати, а да лсноети питанл не само ни наиланЂ на уштрбЂ небуде, него ни да 1ои и ненауди. Свако в питпа^ тимђ лсние, што е краће и оиредедение изказано. 1и>и учитељ децу навикне питанб еамо едаредЂ имђ казати, деца ће га еа целомЂ пажшомЂ приватити, и одма радити; а кадЂ знаго, да ће онђ нитанЂ два тркредЂ новторавати, они само наполе слушаг-, као и.иаће јошђ кадЂ чу"1И ; 1иШЂ и оно Наполе тако немарљиво слушаго, да наииеслв опетЂ питаин неувате. Ко е оида кри†и тои ненажњи дечиМ, и онима злимђ поеледицама по здравл^ учите.ш одђ тога многогђ говора. Нико др^ги него учитељ самЂ. Ко е де ге ненази, вала га опоменути знакомЂ, а не придиковати му стотину реча. Шта се тиче псовка 6Д иогђ детета осталу децу ? Ништа, 11 !