Школски лист

164

него, чимт» деда вигае речи чуго 5 него што ихђ се тиче, одма се уобичае непазити, пакЂ онда промаше и оне речи, кое ихт> се тичу. Ето тако се многимт, излишнимђ говоромг учителЂвимђ башт. система ичеш дечин пажна уквари, распе, пакт. отудЂ изађе несташлукг, зверанЂ и блесанЂ, кое одма свакомг ко иоле ншолу и в $ иђ животт. познае у о-;и падне, одма види, да ту ивмеђу учителн и деце башЂ никое везе нема, свакг о св010и глави разсутх. Тимђ излишнимђ речма учитељ дакле и децу забуни и вепажљиву начини, и свои собствену снагу троши и губи. Што се дае за 5 новаца купити, то за 50 куповати лудостт. е. Притомт. има шнђ нешто, што ее ту траћи, а то е оно наискушгћ, што се ничимђ кунити неда, време. На учителм е точностт, наивредние своиство. То сваки и нои се нерадт, хвали. себи у неку особиту заслугу приписуе, ако е одма, чим' час' куцне у школи. Свакт. држи, да е сваки минутг, коегт. учитељ закасни, крађа и издаиство иа деци, и нема другогЂ сполашнЂгг внака, по комг и невештакЂ вредноћу учителЉву оценити уме. него точно одржаванЂ и испунавакФ прописани часова. А зарЂ су они минути, што се у средЂ часова тимђ излиганимђ говоромЂ страђе манФ вредни одђ они , што ихђ сђ доцниинђ улаженФмЂ илђ раниимЂ излажен^м' украде'? ЗарЂ ние ово исто онако крађа тога и тако кратко одређеног'времена, кое учител. тимђ излмшнимђ говоромЂ страћи, и кое не само да ствари непомажу, него како свакЂ види 1 ошђ лко одмажу, ерЂ уобичав децу немарљиво пазити У вештину учитељетва дакле ка::о што вештЂ говорЂ спада, ието тако и вешто ћутан1з: не оно лењо, што едва уста отвора; не оио иамргођено, што деци сву волш убие, већђ оно мудро, што умно мицан$ и што ходђ и токђ дечии мисли ослободити и унапредити за свету дужностЂ сма« тра, пакЂ се мудро натрагЂ повлачи, да само онима слободние пута даде. Еако у рачуну, исто се тако може свуда у свакомЂ друГомђ школскомђ послу чинити; у приповеданго — навикавамћи децу да у евези приповедаго, а не иечекугоћи запиткиванн, коима се ирииоведка изкомада и нодере, да 1ои се ии репа ни ушиго незна. При читанго — неисправлагоћи одма самЂ сваку дечиго иогрешку, него уобмчаећи ихђ , да сва пазе, и било сва илђ ио реду, оногђ што чита да изправлнго. При реалилма — показугоћи икону, карту илђ збирку, и упућугоћи децу, да сама све виде, нађу, кажу. 1 ошђ има неки ствари, где неће учитељ ни сђ дваестЂ и триестЂ пута казиванФмЂ оно учинити, што ће учинити, ако едаредЂ на таблу напише; и тимђ се даде силанг